1Питам, дакле: Је ли Бог одбацио народ свој? Божје сачувај! Јер сам и ја Израиљац, од семена Аврамова, од племена Венијаминова!
2Не одбаци Бог народа свога, који напред изабра. Или не знате шта говори писмо за Илију, како се тужи Богу на Израиља?
3"Господе, пророке твоје побише, олтаре твоје разорише, и ја остах један и хоће да ме убију".
4Али шта му вели Божји одговор? "Оставих себи (још) седам хиљада људи који не преклонише колена пред Валом".
5Па тако има и данас један остатак по избору благодати:
6а ако је благодаћу (одабран), није по делима - јер благодат већ не би била благодат.
7Шта, дакле? Што Израиљ тражи, то не доби, а избор доби; остали, пак, одрвенише,
8као што стоји написано: "Даде им Бог духа буновног, очи да не виде и уши да не чују, до данашњега дана".
9И Давид говори: "Да буде трепеза њихова замка и клопка, саблазан и плата њима;
10да се њихове очи помраче да не виде, и леђа њихова једнако да су погнути!"
11Питам, дакле: Јесу ли се спотакли да падну (заувек)? Боже сачувај! Него је њиховим падом спасење дошло к незнабошцима, да би се они раздражили.
12А кад је њихов пад богатство свету и њихово заостајање богатство незнабошцима, шта тек кад они сви уђу у царство Божје!
13А сад вама говорим, незнабошцима! Као апостол незнабожаца, хвалим своју службу,
14не бих ли како раздражио свој род и спасао неке од њих.
15Јер кад је (већ) њихово одбацивање помирење свету, шта ће бити њихово примање, осим живот из мртвих?
16Ако је први хлеб свет, онда је и све тесто; и ако је корен свет, онда су и гране.
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих и постао си заједничар у масноме корену маслине,
18немој се поносити од грана! Ако ли се поносиш, (знај): не носиш ти корена, него корен тебе.
19Рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20Добро - неверовањем се одломише, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој!
21Јер, кад Бог природних грана не поштеде, неће ни тебе, поштедети.
22Гледај, дакле, доброту и жестину Божју: жестина према онима који су пали, а према теби доброта Божја, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен.
23А и они, ако не остану у неверовању, биће (опет) прицепљени; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24Јер, кад си ти одсечен од рођене дивље маслине и прицепљен си на нерођену питому маслину, колико ће пре ови бити прицепљени на рођену своју маслину!
25Нећу вам, браћо, затајати тајне ове - да не би мудровали по својој мудрости. Један део Израиља одревенио је док не уђу сви незнабошци,
26и тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: "Доћи ће из Сиона избавитељ, одвратиће безбожност од Јакова,
27и ово је мој савез с њима кад уништим грехе њихове".
28По еванђељу су непријатељи (Божји) вас ради, а по избору мили (Богу) због отаца.
29Јер се Бог неће покајати за своје дарове и звање.
30Као што сте, наиме, некад ви били непокорни Богу, а сад бисте помиловани због њихове непокорности,
31тако су и ови сад непокорни ради вашег помиловања, да би и они сад били помиловани.
32Јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује.
33О дубино богатства, мудрости и разума Божјег! Како су неиспитљиви његови судови и неистражљиви његови путеви!
34Јер "ко позна мисао Господњу? Или ко му би саветник?
35Или ко му даде што, да му се врати?
36Јер је од њега, кроз њега и к њему све. Њему вечна слава! Амин.