Romans 10
1 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих јесте, да се спасу.
2 Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3 Јер, не познајући праведности Божје и гледајући да своју (праведност) утврде, не покорише се праведности Божјој.
4 Јер је Христос свршетак закона, да се оправда сваки који верује.
5 Јер Мојсије пише за праведност која је од закона. "Који човек чини (њу), живеће од ње".
6 А праведност од вере овако говори: "Не говори у срцу своме: Ко ће се попети на небо?" то јест да сведе Христа,
7 или: "Ко ће сићи у бездан?" то јесте да изведе Христа из мртвих.
8 Него шта говори она? "Близу ти је реч, у устима твојим и у срцу твоме", то јест реч о вери, реч коју проповедамо.
9 Ако, дакле, признајеш устима својим да је Исус Господ и верујеш у срцу своме да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен.
10 Јер се срцем верује и постаје праведан,а устима се признаје и спасава.
11 Јер писмо каже. "Који год верује у њега, неће се постидети".
12 Јер нема разлике међу Јудејином и Грком: један и исти је Господ свих и богат за све који га призивају,
13 јер: "Који год призове име Господње, спашће се".
14 А како ће призвати онога у кога не верују? Како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће чути без проповедника?
15 А како ће проповедати ако нису послани? Као што стоји написано: "Како су миле ноге оних који јављају добро!"
16 Али (,дакако,) не послушаше сви еванђеља: јер (већ) Исаија говори: "Господе, ко верова нашој проповеди?"
17 Дакле, вера бива од проповеди, а проповед заповешћу Христовом.
18 Него питам: Зар нису чули? Та "по свој земљи отиде глас њихов и до крајева света речи њихове".
19 Него питам: Зар није разумео Израиљ? Први Мојсије говори: "Ја ћу вас раздражити ненародом, народом неразумним расрдићу вас".
20 А Исаија слободно говори: "Нађоше ме који ме не тражише, јавих се онима који не питаху за ме".
21 А Израиљу говори: "Ваздан пружах руке своје народу непослушну и непокорну".