1Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих јесте, да се спасу.
2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3Јер, не познајући праведности Божје и гледајући да своју (праведност) утврде, не покорише се праведности Божјој.
4Јер је Христос свршетак закона, да се оправда сваки који верује.
5Јер Мојсије пише за праведност која је од закона. "Који човек чини (њу), живеће од ње".
6А праведност од вере овако говори: "Не говори у срцу своме: Ко ће се попети на небо?" то јест да сведе Христа,
7или: "Ко ће сићи у бездан?" то јесте да изведе Христа из мртвих.
8Него шта говори она? "Близу ти је реч, у устима твојим и у срцу твоме", то јест реч о вери, реч коју проповедамо.
9Ако, дакле, признајеш устима својим да је Исус Господ и верујеш у срцу своме да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен.
10Јер се срцем верује и постаје праведан,а устима се признаје и спасава.
11Јер писмо каже. "Који год верује у њега, неће се постидети".
12Јер нема разлике међу Јудејином и Грком: један и исти је Господ свих и богат за све који га призивају,
13јер: "Који год призове име Господње, спашће се".
14А како ће призвати онога у кога не верују? Како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће чути без проповедника?
15А како ће проповедати ако нису послани? Као што стоји написано: "Како су миле ноге оних који јављају добро!"
16Али (,дакако,) не послушаше сви еванђеља: јер (већ) Исаија говори: "Господе, ко верова нашој проповеди?"
17Дакле, вера бива од проповеди, а проповед заповешћу Христовом.
18Него питам: Зар нису чули? Та "по свој земљи отиде глас њихов и до крајева света речи њихове".
19Него питам: Зар није разумео Израиљ? Први Мојсије говори: "Ја ћу вас раздражити ненародом, народом неразумним расрдићу вас".
20А Исаија слободно говори: "Нађоше ме који ме не тражише, јавих се онима који не питаху за ме".
21А Израиљу говори: "Ваздан пружах руке своје народу непослушну и непокорну".