Romans 9
1 Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи и савест моја у Духу светоме,
2 да ми је врло жао и да ме срце моје боли без престанка.
3 Желео бих чак да ја сам будем проклет и одлучен од Христа за браћу своју, која су по телу од истога рода као и ја,
4 која су Израиљци, којих је посинаштво, слава, савези, закон, служба Божја и обећања,
5 којих су оци и од којих је Христос као човек, који је Бог над свима, слава му и хвала вечна! Амин.
6 Али не као да је пропала реч Божја: јер нису сви који су од Израиља, (прави) Израиљци,
7 нити су сви деца (Божја) зато што су семе Аврамово, него: "У Исаку ће ти се назвати семе".
8 То јест, нису деца природног порекла деца Божја, него се (само) деца обећања примају за (право) семе.
9 Јер је реч "У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син" - обећање.
10 Али не само (овде), (тако је било) и код Ревеке, која је зачела од једнога, Исака, оца нашега:
11 јер још док се (деца) не беху родила, ни учинила добра ни зла - да би остало онако како је Бог по избору одредио,
12 не по делима, него по вољи онога који позива - рече јој се: "Већи ће служити мањему",
13 као што стоји написано: "Јаков ми омиле, а на Исава омрзох".
14 Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли Бог неправедан? Боже сачувај!
15 Јер Мојсију говори: "Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се".
16 Тако, дакле, не стоји до онога који хоће, нити до онога који трчи, него до милостивога Бога.
17 Јер писмо говори Фараону: "Баш за то те подигох, да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи".
18 Тако, дакле, на кога хоће, смилује се, а кога хоће, отврдоглави.
19 Рећи ћеш ми: Зашто (нас) онда још кори? Јер ко се може противити вољи његовој?
20 А ко си ти, о човече, да се препиреш с Богом? Говори ли рукотворина мајстору своме: Зашто си ме тако начинио?
21 Или зар лончар нема власти над калом, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срамоту?
22 А кад Бог, да би показао гнев свој и објавио силу своју, с великом стрпљивошћу поднесе судове гнева, приправљене за погибао,
23 и да покаже богатство славе своје на судима милости, које приправи за славу,
24 које и позва, нас, не само од Јудеја него и од незнабожаца -?
25 Као што и у Осији говори: "Назваћу својим народом који није мој народ и нељубазницу љубазницом.
26 И на месту где им се рече "Ви нисте мој народ", тамо ће се назвати синови Бога живога".
27 А Исаија виче за Израиља: "Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, само ће се остатак спасти.
28 Јер ће Господ извршити и скратити реч своју на земљи".
29 И као што је прорекао Исаија: "Да нам није Господ Саваот оставио семена, били би као Содома и Гомора".
30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци, који не тражише праведности, постигоше праведност, и то праведност од вере,
31 а Израиљ, тражећи закон праведности, не постиже (овога) закона.
32 Зашто? Јер (се) не (хтеде оправдати) вером, него делима: спотакоше се на камен спотицања,
33 као што стоји написано: "Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни, и који верује у њега, неће се постидети".