1Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи и савест моја у Духу светоме,
2да ми је врло жао и да ме срце моје боли без престанка.
3Желео бих чак да ја сам будем проклет и одлучен од Христа за браћу своју, која су по телу од истога рода као и ја,
4која су Израиљци, којих је посинаштво, слава, савези, закон, служба Божја и обећања,
5којих су оци и од којих је Христос као човек, који је Бог над свима, слава му и хвала вечна! Амин.
6Али не као да је пропала реч Божја: јер нису сви који су од Израиља, (прави) Израиљци,
7нити су сви деца (Божја) зато што су семе Аврамово, него: "У Исаку ће ти се назвати семе".
8То јест, нису деца природног порекла деца Божја, него се (само) деца обећања примају за (право) семе.
9Јер је реч "У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син" - обећање.
10Али не само (овде), (тако је било) и код Ревеке, која је зачела од једнога, Исака, оца нашега:
11јер још док се (деца) не беху родила, ни учинила добра ни зла - да би остало онако како је Бог по избору одредио,
12не по делима, него по вољи онога који позива - рече јој се: "Већи ће служити мањему",
13као што стоји написано: "Јаков ми омиле, а на Исава омрзох".
14Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли Бог неправедан? Боже сачувај!
15Јер Мојсију говори: "Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се".
16Тако, дакле, не стоји до онога који хоће, нити до онога који трчи, него до милостивога Бога.
17Јер писмо говори Фараону: "Баш за то те подигох, да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи".
18Тако, дакле, на кога хоће, смилује се, а кога хоће, отврдоглави.
19Рећи ћеш ми: Зашто (нас) онда још кори? Јер ко се може противити вољи његовој?
20А ко си ти, о човече, да се препиреш с Богом? Говори ли рукотворина мајстору своме: Зашто си ме тако начинио?
21Или зар лончар нема власти над калом, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срамоту?
22А кад Бог, да би показао гнев свој и објавио силу своју, с великом стрпљивошћу поднесе судове гнева, приправљене за погибао,
23и да покаже богатство славе своје на судима милости, које приправи за славу,
24које и позва, нас, не само од Јудеја него и од незнабожаца -?
25Као што и у Осији говори: "Назваћу својим народом који није мој народ и нељубазницу љубазницом.
26И на месту где им се рече "Ви нисте мој народ", тамо ће се назвати синови Бога живога".
27А Исаија виче за Израиља: "Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, само ће се остатак спасти.
28Јер ће Господ извршити и скратити реч своју на земљи".
29И као што је прорекао Исаија: "Да нам није Господ Саваот оставио семена, били би као Содома и Гомора".
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци, који не тражише праведности, постигоше праведност, и то праведност од вере,
31а Израиљ, тражећи закон праведности, не постиже (овога) закона.
32Зашто? Јер (се) не (хтеде оправдати) вером, него делима: спотакоше се на камен спотицања,
33као што стоји написано: "Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни, и који верује у њега, неће се постидети".