1Молим вас, дакле, браћо, милости Божје ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету угодну Богу: (то да буде) ваша разумна служба Богу!
2И не будите као овај свет, него се промените обновљењем свога духа, да кушате шта је воља Божја, (шта је) добро, угодно и савршено.
3Јер кроз благодат која ми је дана, кажем свакоме који је међу вама, да не мисли о себи више него што ваља мислити, него да мисли на то да буде паметан, као што је коме Бог уделио меру вере.
4Јер, као што у једном телу имамо многе уде, а сви уди немају један посао,
5тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другоме.
6И кад, по благодати која нам је дана, имамо различите дарове - ако пророштво, нека се слаже с вером;
7ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
8ако је тешитељ, нека теши; који даје, нека даје просто; који управља, нека је марљив; који чини милост, нека чини с добром вољом.
9Љубав да не буде лажна! Мрзите на зло и држите се добра!
10Љубите се братски, сваки нека другога више поштује!
11Не будите лени у ревности, будите ватрени у духу, служите Господу!
12Надом се веселите, у невољи трпите, у молитви будите једнако!
13Делите потребе са светима, будите гостољубиви!
14Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте, а не куните!
15Радујте се с радоснима, плачите с плачнима!
16Будите једне мисли међу собом! Не мислите о високим стварима, него се држите ниских! Не мислити за себе да сте мудри.
17Никоме не враћајте зла за зло, мислите на добро пред свима људима!
18Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима!
19Не освећујте сами себе, љубазни, него оставите то гневу (Божјем), јер стоји написано: "Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ".
20Него: "Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га; ако је жедан, напој га. То чинећи, живо ћеш угљевље згрнути на главу његову".
21Не дај да те надвлада зло, него надвладај зло добрим.