1И кад Исус сврши све говоре ове, рече ученицима својим:
2Знате да ће за два дана бити пасха, и Сина човечјег предаће да се разапне.
3Тада се скупише првосвештеници и старешине народне у двор првосвештеника, по имену Кајафе,
4и договорише се да Исуса из преваре ухвате и убију.
5Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио!
6А кад Исус беше у Витанији, у кући Симона Губавога,
7приступи му жена са судом од алавастра, пуним скупоценог мира, и изли на главу његову кад је био за трпезом.
8А кад то видеше ученици, расрдише се и рекоше: Чему ова штета?
9Могло се ово скупо продати и (новац) дати сиротињи.
10А Исус разуме и рече им: Што досађујете жени? Добро дело учини она на мени!
11Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12Јер кад она изли миро ово на тело моје, за мој укоп учини то.
13Заиста, кажем вам: Где се год успроповеда ово еванђеље по свему свету, за спомен њезин казаће се и то што учини она.
14Тада отиде један од дванаесторице по имену Јуда Искариотски, првосвештеницима
15и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му одредише тридесет сребрника.
16И отада је тражио згоду да га изда.
17А у први дан бесквасних хлебова приступише ученици Исусу и рекоше: Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасху?
18А он рече: Идите у град до тога и тога и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
19И ученици учинише како им је заповедио Исус, и спремише пасху.
20А кад дође вече, леже за трпезу са дванаесторицом.
21И кад јеђаху, рече: Заиста, кажем вам, један од вас издаће ме.
22И ожалошћени врло, почеше му редом говорити: Тек нисам ја, Господе?
23А он одговори и рече: Који умочи са мном руку у зделу, тај ће ме издати.
24Син човечји, истина, иде као што је написано за њега; но тешко човеку који изда Сина човечјег! Боље би му било да се није родио тај човек!
25А Јуда, издајник његов, одговори и рече: Тек нисам ја, рави? Рече му: Ти каза!
26А кад јеђаху, узе Исус хлеб, благослови га, изломи и даде ученицима и рече: Узмите, једите - ово је тело моје.
27И узе чашу, захвали Богу и даде је њима и рече: Пијте из ње сви -
28јер је ово крв моја, крв савеза, која се пролива за многе, ради опроштења греха.
29Али вам кажем: Нећу одсад пити од овога рода чокотова до онога дана када ћу га с вама пити новог у царству Оца свога.
30И кад отпојаше хвалу, изиђоше на Маслинску гору.
31Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи. Јер је написано: "Ударићу пастира, и овце од стада разбећи ће се".
32А после ускрса свога отићи ћу пре вас у Галилеју.
33А Петар одговори и рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити!
34Рече му Исус: Заиста, кажем ти: Ноћас, пре него што петао запева, трипут ћеш ме се одрећи.
35Рече му Петар: Да бих знао и умрети с тобом, нећу те се одрећи! Тако и сви остали ученици рекоше.
36Тада дође Исус с њима на добро које се зове Гетсиманија. И рече ученицима: Седите ту док ја не одем тамо и не помолим се Богу.
37И узе Петра и два сина Зеведејева и поче тужити и бојати се.
38Тада им рече: Жалосна је душа моја до смрти. Останите овде и бдите са мном!
39И отиде мало даље, паде на лице своје и мољаше се Богу: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова! Али не како ја хоћу, него како ти!
40И дође к ученицима и нађе их где спавају, и рече Петру: Зар тако не могосте један час пробдети са мном?
41Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст. Дух је срчан, али је месо слабо.
42Опет, подругипут отиде и помоли се: Оче мој, ако ме не може мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја!
43И дође и нађе их опет где спавају, јер им беху очи отежале.
44И остави их, и отиде опет, помоли се потрећипут и изговори опет исте речи.
45Тада дође к ученицима и рече им: Једнако спавате и почивате? Ево се приближи час, и Сина човечјег предају у руке грешника.
46Устаните, пођимо! Ево издајника мога!
47И док он још говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с мачевима и батинама, од првосвештеника и старешина народних.
48А издајник његов беше им дао знак: Кога ја пољубим, тај је; држите га.
49И одмах приступи Исусу и рече: Здраво, рави! - и пољуби га.
50А Исус му рече: Пријатељу, за што си дошао? Тада приступише и метнуше руке на Исуса и ухватише га.
51И, гле, један од оних што беху с Исусом, пружи руку, извади мач свој и удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо.
52Тада му рече Исус: Врати мач свој на место његово; Јер сви који се маше за мач, од мача ће погинути.
53Или мислиш да не бих могао умолити Оца свога, и послао би ми одмах више од дванаест легиона анђела?
54(Али) како би се онда испунила писма (која кажу) да тако треба да буде?
55У тај час рече Исус светини: Као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама да ме ухватите. (А) сваки дан сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили.
56А све ово било је, да се испуне писма пророчка. Тада га оставише сви ученици и побегоше.
57А они што ухватише Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, где се сабраше књижевници и старешине.
58А Петар иђаше за њим издалека до двора првосвештеникова и уђе унутра и седе са слугама да види крај.
59А првосвештеници и сав синедрион тражаху лажна сведочанства на Исуса, да би га убили,
60и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Но, најпосле, дођоше двојица
61и рекоше: Овај је рекао: Могу развалити храм Божји и за три дана начинити га.
62И устаде првосвештеник и рече му: Зар ништа не одговараш (на то) што ови на тебе сведоче? А Исус ћуташе.
63И првосвештеник му рече: Заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Месија, Син Божји!
64Рече му Исус: Ти каза. Али вам кажем: Одсад ћете видети Сина човечјег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
65Тада првосвештеник раздера хаљине своје и рече: Хули на Бога. Шта нам више требају сведоци? Ето, сад чусте хулу.
66Шта мислите? А они одговорише: Заслужио је смрт.
67Тад му пљунуше у лице и бијаху га песницама, а други палицама,
68и говораху: Прореци нам, Месијо, ко те удари!
69А Петар сеђаше напољу, у дворишту. И приступи му једна слушкиња и рече: И ти си био с Исусом Галилејцем.
70А он се одрече пред свима и рече: Не знам шта говориш.
71А кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што беху онде: Овај је био с Исусом Назарећенином.
72И опет се одрече са заклетвом. Не знам тога човека.
73А мало после приступише они што стајаху онде и рекоше Петру: Заиста си и ти од њих, јер те и говор твој издаје.
74Тада поче себе проклињати и клети се: Не знам тога човека. И одмах запева петао.
75И сети се Петар речи Исусове, како је рекао: Пре него што петао запева, трипут ћеш ме се одрећи. И изиђе напоље и плака горко.