1А ујутру одлучише сви првосвештеници и стрешине народне против Исуса, да га погубе.
2И свезаше га и одведоше и предаше Пилату прокуратору.
3Тада виде Јуда, издајник његов, да га осудише, и покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама
4и рече: Згреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта се то нас тиче? То је твоја ствар!
5И баци сребрнике у храм и уклони се и отиде и обеси се.
6А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: Не ваља их метнути међу храмовни новац, јер су плата за крв.
7Него се договорише и купише за њих њиву лончареву за гробље странима.
8Зато се она њива зове крвна њива до данас.
9Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: "И узех тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви,
10и дадох их за њиву лончареву, као што ми заповеди Господ".
11А Исуса изведоше пред прокуратора, и запита га прокуратор: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус рече: Ти кажеш.
12И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори.
13Тада му рече Пилат: Зар не чујеш шта све сведоче на тебе?
14И не одговори му ни на једну реч, тако да се прокуратор дивио врло.
15А о сваком празнику пасхе беше обичај у прокуратора да пусти народу по једног сужња кога су они хтели.
16А имаху тада чувеног сужња, по имену Вараву.
17Па кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса који се зове Месија?
18Јер је знао да су га из зависти предали.
19А кад сеђаше на судијској столици, поручи му жена његова: Немој се ти ништа мешати у ствар тога праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.
20А првосвештеници и старешине неговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21А прокуратор настави и рече им: Кога од ове двојице хоћете да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22Рече им Пилат: А шта да радим с Исусом који се зове Месија? Рекоше сви: Да се разапне!
23А он рече: А какво је зло учинио? А они из свег гласа викаху: Да се разапне!
24А кад Пилат виде да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воде и опра руке пред народом и рече: Ја нисам крив у крви овој; ви ћете одговарати!
25И одговори сав народ и рече: Крв његова на нас и на децу нашу!
26Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде га да га разапну.
27Тада војници прокураторови узеше Исуса у преториум и скупише око њега сву чету војника.
28Свукоше га и обукоше му црвену кабаницу,
29оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, а у десницу (дадоше) му трску, па клекнуше пред њим и ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30И пљунуше на њ и узеше трску и удараху га по глави.
31И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу и обукоше га у његове хаљине, и одведоше га да га разапну.
32А излазећи, нађоше човека из Кирине, по имену Симона. Овога натераше да му понесе крст.
33И кад дођоше на место које се зове Голгота т.ј. Лубања,
34дадоше му да пије вино помешано са жучи. И кад окуси, не хтеде пити.
35А кад га разапеше, разделише хаљине његове коцком,
36и сеђаху и чуваху га онде.
37И метнуше му више главе кривицу његову, написану: Ово је Исус, цар јудејски.
38Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране.
39А који пролажаху, хуљаху на њ, махаху главама својим
40и говораху: Ти што рушиш храм и за три дана саграђујеш - помози сам себи, ако си Син Божји и сиђи с крста!
41Тако се подсмеваху и првосвештеници с књижевницима и старешинама и говораху:
42Другима поможе, а себи не може да помогне. Цар Израиљев је, нека сиђе сад с крста па ћемо веровати у њега!
43Уздао се у Бога; нека му помогне сад, ако хоће; јер рече: Ја сам Божји Син!
44А исто тако ругаху му се и разбојници, разапети с њим.
45А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога.
46А око деветога часа повика Исус из гласа: Ели, Ели, лама савахтани? т.ј. Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
47А неки од оних што стајаху онде, кад чуше, рекоше: Овај зове Илију.
48И одмах отрча један од њих, узе сунђер, напуни га оцта, натаче га на трску и појаше га.
49А остали говораху: Стани, да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
50А Исус опет повика из гласа и испусти душу.
51И, гле, завеса у храму раздера се на двоје, од горњега краја до доњега, земља се потресе, камење се распаде,
52гробови се отворише и усташе многа тела светих који су помрли.
53После његова ускрса изиђоше из гробова, дођоше у свети град и показаше се многима.
54А кад капетан и који с њим чуваху Исуса, видеше да се земља тресе и шта би, поплашише се врло и рекоше: Овај је заиста био син Божји!
55А гледаху онде издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му:
56Међу овима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосифова, и мати синова Зеведејевих.
57А увече дође један богат човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58Овај приступи Пилату и замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му се да.
59И узе Јосиф тело, зави га у чисто платно
60и матну га у свој нови гроб што га је исекао у камену, навали велик камен на врата од гроба и отиде.
61А Марија Магдалина и друга Марија сеђаху онде према гробу.
62А сутрадан, по петку, сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата
63и рекоше: Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: После три дана устаћу.
64Заповеди, дакле, да се гроб до трећега дана осигура, да не дођу ученици и украду га и кажу народу: Устао је из мртвих - и била би последња превара гора од прве.
65Рече им Пилат: Ево вам страже, идите и осигурајте како знате.
66А они одоше и осигураше гроб запечативши камен са стражом.