1Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жижке своје и изиђоше у сусрет младожењи.
2Пет од њих беху луде, а пет мудре.
3Луде, наиме, узеше жишке, али не узеше и уља са собом,
4а мудре узеше са жишцима својим и уља у судовима.
5Како је младожења одоцнио, задремаше све и заспаше.
6А у поноћи стаде вика: Ево младожење, изиђите му у сусрет!
7Тада усташе све оне девојке и удесише жишке своје.
8А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свога, јер се наши жишци гасе.
9А мудре одговорише: Да не би недостало и нама и вама, идите боље к трговцима и купите себи.
10А кад оне отидоше да купе, дође младожења, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11А после дођоше и остале девојке и рекоше: Господару, господару, отвори нам!
12А он одговори и рече: Заиста, кажем вам, не знам вас.
13Бдите, дакле, јер не знате дана ни часа.
14Јер (то је) као кад човек, полазећи на пут, дозва слуге своје и предаде им благо своје.
15Једноме даде пет таланата, другоме два, а трећем један, свакоме по његовој моћи, и отиде.
16Одмах оде онај што је примио пет таланата, и ради с њима и стече других пет.
17Исто тако и онај са два стече друга два.
18А који прими један, отиде, ископа рупу у земљи и сакри новац господара свога.
19А после дугог времена дође господар тих слугу и стаде се рачунати с њима.
20И приступи онај што је примио пет таланата и донесе других пет таланата и рече: Господару, пет таланата си ми предао. Ево, стекао сам других пет таланата.
21Рече му господар његов: Добро, слуго добри и верни! У малом си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост господара свога!
22Приступи и онај са два таланта и рече: Господару, два си ми таланта предао. Ево, стекао сам друга два таланта.
23Рече му господар његов. Добро, слуго добри и верни! У малом си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост господара свога!
24А приступи и онај што је примио један талант и рече: Господару, знао сам да си тврд човек, жњеш где ниси сејао и купиш где ниси расуо,
25па се побојах и отидох и сакрих твој талант у земљу - ево ти твоје.
26А господар његов одговори и рече му: Зли и лени слуго! Знао си да жњем где нисам сејао, и купим где нисам расуо?
27Требао си, дакле, мој новац дати мењачима, и кад бих дошао, ја бих своје натраг добио с каматом.
28Узмите, дакле, од њега талант и подајте ономе што има десет таланата.
29Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, узеће се и оно што има.
30А неваљалога слугу избаците у таму напољу. Онде ће бити плач и шкргут зуба.
31А кад Син човечји дође у слави својој, и сви анђели с њиме, онда ће сести на престо славе своје.
32И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других, као што пастир разлучује овце од јараца.
33Овце ће поставити с десне стране себи, а јарце с леве.
34Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: Ходите, благословени Оца мога, наследите царство које вам је приправљено од постања света!
35Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; стран бејах, и примисте ме;
36го, и оденусте ме; боловах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
37Тада ће му праведници одговорити: Господе, кад те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38Кад ли те видесмо страна, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
39И кад те видесмо болна или у тамници, и дођосмо к теби?
40И цар ће одговорити и рећи им: Заиста, кажем вам: Све што учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте!
41Тада ће рећи и онима с леве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вечни, приправљени ђаволу и анђелима његовим!
42Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
43стран бејах, и е примисте ме; го, и не оденусте ме; болан и у тамници, и е обиђосте ме.
44Тада ће и они одговорити: Господе, кад те видесмо гладна или жедна или страна или гола или болна или у тамници, и не послужисмо те?
45И он ће им одговорити: Заиста, кажем вам: Кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте!
46И отићи ће ови у муку вечну, а праведници у живот вечни.