1У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве, а ученици његови огладнеше и почеше кидати класје и јести.
2А фарисеји видеше и рекоше му: Гле, ученици твоји чине што није слободно чинити у суботу!
3А он им рече: Зар нисте читали шта учини Давид кад огладне он и његови пратиоци?
4Како уђе у дом Божји и поједоше постављене хлебове, којих није смео јести ни он ни његови пратиоци, него само свештеници?
5Или зар нисте читали у закону, да у суботу свештеници у храму суботу погане и нису криви?
6А велим вам: Овде је веће од храма!
7Кад би сте, пак, знали шта значи: "Милости хоћу, а не жртве", не бисте осудили праве.
8Јер је Син човечји господар од суботе.
9И отиде оданде и дође у синагогу њихову.
10И, гле, беше ту човек са сухом руком. И запиташе га: Је ли слобдно у суботу лечити? - да би га могли оптужити.
11А он им рече: Који од вас не би своју једину овцу, ако би ова у суботу упала у јаму, ухватио и извадио?
12А колико човек више вреди од овце! Слободно је, дакле, у суботу добро чинити.
13Тада рече човеку: Пружи руку своју! И пружи, и постаде опет здрава, као и друга.
14А фарисеји изиђоше и одлучише против њега да га убију.
15А Исус дозна то и уклони се оданде. И иђаху за њим многи, и излечи их све,
16али им забрани да га разглашују -
17да се испуни што је рекао Исаија пророк:
18"Гле, слуга мој кога сам изабрао, љубазни мој који је по вољи душе моје! Метнућу дух свој на њега, и јавићу правду народима.
19Неће се свађати, ни викати, нити ће чути ко по улицама гласа његова.
20Трске стучене неће преломити, и стењка који тиња, неће угасити док не доведе правду до победе.
21И у његово име уздаће се народи".
22Тада му донесоше бесна који је био слеп и нем; и излечи га, тако да је неми говорио и видео.
23И дивљаше се сав народ и говораше: Није ли ово син Давидов?
24А фарисеји, кад чуше, рекоше: Овај тера напоље демоне само помоћу Веелзевула, старешине демонског.
25А он је знао мисли њихове и рече им: Свако царство које се против самога себе разделило, опустеће, и сваки град или дом који се против самога себе разделио, пропашће.
26И ако сотона сотону тера напоље, против самога себе се разделио: како ће, дакле, остати царство његово?
27И ако ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне, синови ваши чијом помоћу терају? Зато ће вам они бити судије.
28А ако ја помоћу Духа Божјег терам напоље демоне, онда је већ дошло до вас царство Божје.
29Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово пограбити, ако прво не свеже јакога - и онда ће опленити кућу његову.
30Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.
31Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити.
32И ако ко каже реч на Сина човечјег, опростиће му се; а који каже на Духа светога, неће му се простити - ни на овоме свету ни на ономе што ће доћи.
33Или кажите да је дрво добро - па је и род његов добар; или кажите да је дрво рђаво - па је и род његов рђав; јер се по роду дрво познаје.
34Породи гујини, како можете добро говорити кад сте зли? Јер чега је срце пуно, то уста говоре.
35Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло.
36Али вам кажем: За сваку злу реч коју кажу људи, одговараће за њу на дан суда.
37Јер ћеш по својим речима оправдан бити, и по својим ћеш речима осуђен бити.
38Тада му одговорише неки од књижевника и фарисеја и рекоше: Учитељу, ми би да видимо какав знак од тебе.
39А он им одговори и рече: Род зли и прељуботворни тражи знак, али му се неће дати знак осим знака Јоне пророка.
40Као што је, наиме, Јона био у трбуху морског чудовишта три дана и три ноћи, тако ће и Син човечји бити у срцу земље три дана и три ноћи.
41Ниневљани ће устати о суду с родом овим и осудиће га; јер се они покајаше на проповед Јонину - а, гле, овде је више од Јоне!
42Царица јужна устаће о суду с родом овим и осудиће га; јер она дође с краја земље да чује мудрост Соломонову - а, гле, овде је више од Соломона!
43А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места, тражи покоја, и не налази га.
44Онда каже: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао. И кад дође, нађе га празна, почишћена и украшена.
45Онда одлази и узима са собом седам других духова, горих од себе, и уђу и живе овде, и бива последње стање тога човека горе од првога. Тако ће бити и с овим злим родом.
46А док он још говораше народу, гле, мати и браћа његова стајаху напољу и хтели су да говоре с њим.
47И неко му рече: Ево, мати твоја и браћа твоја стоје напољу и ради су да говоре с тобом.
48А он одговори и рече ономе што му каза: Ко је мати моја и ко су браћа моја -
49И пружи руку своју на ученике своје и рече: Ево мати моја и браћа моја! Јер ко извршује вољу Оца мога који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати.
50...