1Онога дана изиђе Исус из куће и седе крај мора.
2И сабра се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и сео, а сав народ стајаше на обали.
3И казива им много у причама и рече: Ето, изиђе сејач да сеје.
4И када сејаше, једна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их.
5Друга падоше на каменита места, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху у дубину земље.
6Али кад сину сунце, повенуше, и како немаху корена, осушише се.
7Трећа падоше у трње, и нарасте трње и подави их.
8Четврти падоше на добру земљу и доношаху плода: једно стоструко, друго шездесетоструко, а треће тридесетоструко.
9Ко има уши, нека чује!
10И пристпише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама?
11А он одговори и рече: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13Зато им говорим у причама, што гледају, па ипак не виде, слушају, па ипак не чују, нити разумеју.
14И збива се на њима пророштво Исаијино које гласи: "Чућете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети!
15Јер је одрвенило срце овога народа, учима тешко чују, и очи су своје затворили, да како не виде очима, не чују ушима, не разумеју срцем и обрате се, и излечим их".
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују!
17Јер заиста, кажем вам: многи су пророци и праведници желели да виде што ви видите, и нису видели, и да чују што ви чујете, и нису чули.
18Ви, дакле, чујте причу о сејачу!
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме је, долази нечастиви и граби посејано у срцу његову: то је крај пута посејани.
20А на камениту месту посејани, то је који слуша реч и одмах је радосно прима;
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблажњује.
22А посејани у трњу, то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч, и остане без плода.
23А посејани на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме је, који онда и род рађа и доноси стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.
24Другу причу каза им: Царство је небеско као човек који посеја добро семе на њиви својој.
25Но кад су људи спавали, дође непријатељ његов и посеја кукољ по пшеници, и отиде.
26А кад усев ниче и донесе рода, онда се показа и кукољ.
27А слуге домаћинове приступише и рекоше му: Господару, зар ниси добро семе посејао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ на њој?
28А он им рече: Непријатељ учини то. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да одемо и да га саберемо?
29А он рече: Не, да не би, сабирајући кукољ, заједно с њиме почупали и пшеницу.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве, и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите прво кукољ и свежите га у снопље, да се спали,а пшеницу свезите у житницу моју.
31Другу причу каза им: Царство је небеско као зрно горушично које човек узе и посеја на њиви својој.
32Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад нарасте, веће је од поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и гнезде се на његовим гранама.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који жена узе и метну у три сата брашна док све не ускисну.
34Све ово говорио је Исус народу у причама, и без приче ништа им није говорио,
35да се испуни што је рекао пророк: "Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света".
36Тада отпусти народ и отиде кући. И приступише му ученици његови и рекоше: Протумачи нам причу о кукољу на њиви!
37А он одговори и рече: Који сеје добро семе, то је Син човечји,
38а њива је свет; добро семе, то су синови царства, а кукољ су синови зла;
39непријатељ који га је посејао, јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели.
40Па као што се кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити и на крају света:
41послаће Син човечји анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње,
42и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству оца свога. Ко има уши, нека чује!
44Царство је небеско као благо сакривено у пољу, које човек нађе и сакри, и у радости својој отиде и продаде све што је имао и купи поље оно.
45Још је царство небеско као трговац који је тражио добра бисера.
46А кад нађе једно скупоцено зрно бисера, оде и продаде све што је имао и купи га.
47Опет је царство небеско као мрежа која је бачена у море и заграбила од сваке врсте.
48Кад се напуни, извукоше је на обалу, па седоше и изабраше добре у судове, а рђаве бацише напоље.
49Тако ће бити на крају света: Изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних
50и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.
51Јесте ли разумели све ово? Рекоше му: Да!
52А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском, као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.
53И кад Исус сврши приче ове, отиде оданде.
54И дође у постојбину своју и учаше их у синагоги њиховој, тако да су се дивили и говорили: Откуда овоме мудрост ова и моћи?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија и браћа његова Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?
56И сестре његове нису ли све код нас - Откуда, дакле, овоме све ово?
57И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.
58И не учини онде много чудеса због неверовања њихова.