1И кад Исус сврши заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и да проповеда по градовима њиховим.
2А кад Јован чу у тамници дела Месијина, посла ученике своје
3и рече му: Јеси ли ти онај који треба да дође или другога да чекамо?
4А Исус одговори и рече им: Идите и кажите Јовану што чујете и видите:
5слепци прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда еванђеље.
6И благо ономе који се не саблазни о мене!
7А кад ови отидоше, поче Исус народу говорити о Јовану: шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља ветар.
8Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе, по царским су дворовима.
9Него што сте изишли? Пророка да видите? - Да, велим вам, и више од пророка!
10Ово је онај за кога је написано: "Ето, ја шаљем гласника свога пред тобом, који ће приправити пут твој пред тобом".
11Заиста, кажем вам: Међу рођенима од жена није се јавио већи од Јована Крститеља, а најмањи у царству небеском већи је од њега.
12Од времена Јована Крститеља до сад царству небеском чини се насиље, и силеџије грабе га.
13Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована,
14и, ако хоћете да верујете; он је Илија који треба да дође.
15Ко има уши, нека чује!
16А какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по трговима и вичу другој:
17Свирасмо вам, и не играсте; кукасмо, и не јаукасте.
18Јер дође Јован, нити је јео нити је пио - и кажу: Демон је у њему.
19Дође Син човечји, и једе и пије - и кажу: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима! Али оправдаше мудрост деца њезина.
20Тада поче карати градове у којима се догодила већина његових чудеса, што се нису покајали:
21Тешко теби, Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.
22Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан суда него вама!
23И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш се срушити! Јер да су у Содому била чудеса која су била у теби, остао би до данашњег дана.
24Али вам кажем: Земљи содомској лакше ће бити у дан суда него теби!
25У то време проговори Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних, а показао си простима.
26Да, Оче, јер је тако била воља твоја.
27Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син, и коме Син хоће да покаже.
28Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
29Узмите јарам мој на себе и учите се од мене, јер сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете одмор душама својим.
30Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.