Bible

1 И рече им: Заиста, кажем вам: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили. 2 После шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована и изведе их на једну високу гору саме. И преобрази се пред њима. 3 Хаљине његове постадоше сјајне, врло беле, како их бељар не земљи не може убелити. 4 И указа им се Илија с Мојсијем, и разговараху с Исусом. 5 А Петар рече Исусу: Рави! добро нам је овде бити. Да начинимо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну - 6 није, наиме, знао шта говори, јер беху врло уплашени. 7 И дође облак и заклони их, и чу се глас из облака. Ово је Син мој љубазни, слушајте га! 8 И кад се обазреше, уједанпут не видеше више никога са собом до само Исуса. 9 И кад силажаху с горе, заповеди им да ником не казују што су видели, док Син човечји не устане из мртвих. 10 И прихватише реч и питаху један другога: Шта то значи: устати из мртивх? 11 И питаху га: Како књижевници говоре да прво треба Илија да дође? 12 А он им рече: Илија ће доћи прво и све ће уредити. Али како је написано за Сина човечјег? Да мора много пострадати и презрен бити! 13 Али вам кажем: Илија је заиста и дошао, и учинили су с њим што су хтели - као што је написано за њега. 14 И кад дођоше к ученицима, видеше много народа око њих и књижевнике где се препиру с њима. 15 И кад га видеше, одмах се сав народ зачуди и притрчаше му и поздрављаху га. 16 И запита их: Што се препирете с њима - 17 И одговори му један од народа: Учитељу, доведох ти сина свога у коме је неми дух. 18 Кад га ухвати, обара га на земљу, и баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају, и не могоше. 19 А он им одговори и рече: О роде неверни, докле ћу код вас бити! Докле ћу вас трпети! Доведите га к мени! 20 И доведоше га к њему. А кад га дух виде, одмах стаде ломити дечка, и паде на земљу и ваљаше се бацајући пену. 21 И запита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А овај рече: Од детињства. 22 Често га баца у ватру и у воду, да га погуби. Него, ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас! 23 А Исус му рече: Ако можеш? Све може онај који верује! 24 И одмах повика отац детињи: Верујем, помози моме неверју! 25 А кад Исус виде да се стече народ, заповеди нечистоме духу и рече му: Неми и глуви душе, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега! 26 И повика, изломи га добро и изиђе. А он се учини као мртав, тако да су многи говорили: Умро је. 27 А Исус га узе за руку, подиже га, и уста. 28 И кад дође кући, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати? 29 И рече им: Овај се род може истерати само молитвом. 30 И отидоше оданде и иђаху кроз Галилеју. Али није хтео да ко дозна. 31 Јер је учио ученике своје и говорио им је: Сина човечјег предаће у руке људске. Убиће га, али пошто га убију, после три дана устаће. 32 А они не разумеваху оних речи, али нису смели да га питају. 33 И дођоше у Кафарнаум. И кад дође кући, запита их. О чему сте то говорили путем? 34 А они ћутаху; јер су путем говорили о томе ко је највећи. 35 И седе, дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први, мора бити последњи од свију и свима слуга. 36 И узе једно дете, метну га међу њих, загрли га и рече им: 37 Ко једно овако дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао... 38 Рече му Јован. Учитељу, видесмо једног где твојим именом тера напоље демоне, а не иде за нама; и забранисмо му, јер не иде за нама. 39 А Исус рече: Не браните му; јер нема тога који би мојим именом чинио чудеса и одмах ме могао ружити. 40 Ко није против нас, за нас је... 41 Ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам: Неће му плата пропасти. 42 А који саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да га баце у море. 43 Ако те рука твоја саблажава, одсеци је, боље ти је без руке ући уживот, него ли с обе руке отићи у пакао, у огањ који се не може угасити, 44 ... 45 И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је; боље ти је ући у живот хрому, него ли с две ноге да те баце у пакао. 46 ... 47 И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је с једним оком ући у царство Божје, него ли с два ока да те баце у пакао, 48 где црв њихов не умире и огањ се не гаси. 49 Јер ће се сваки огњем посолити. 50 Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом!