1И рече им: Заиста, кажем вам: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили.
2После шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована и изведе их на једну високу гору саме. И преобрази се пред њима.
3Хаљине његове постадоше сјајне, врло беле, како их бељар не земљи не може убелити.
4И указа им се Илија с Мојсијем, и разговараху с Исусом.
5А Петар рече Исусу: Рави! добро нам је овде бити. Да начинимо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну -
6није, наиме, знао шта говори, јер беху врло уплашени.
7И дође облак и заклони их, и чу се глас из облака. Ово је Син мој љубазни, слушајте га!
8И кад се обазреше, уједанпут не видеше више никога са собом до само Исуса.
9И кад силажаху с горе, заповеди им да ником не казују што су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10И прихватише реч и питаху један другога: Шта то значи: устати из мртивх?
11И питаху га: Како књижевници говоре да прво треба Илија да дође?
12А он им рече: Илија ће доћи прво и све ће уредити. Али како је написано за Сина човечјег? Да мора много пострадати и презрен бити!
13Али вам кажем: Илија је заиста и дошао, и учинили су с њим што су хтели - као што је написано за њега.
14И кад дођоше к ученицима, видеше много народа око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15И кад га видеше, одмах се сав народ зачуди и притрчаше му и поздрављаху га.
16И запита их: Што се препирете с њима -
17И одговори му један од народа: Учитељу, доведох ти сина свога у коме је неми дух.
18Кад га ухвати, обара га на земљу, и баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају, и не могоше.
19А он им одговори и рече: О роде неверни, докле ћу код вас бити! Докле ћу вас трпети! Доведите га к мени!
20И доведоше га к њему. А кад га дух виде, одмах стаде ломити дечка, и паде на земљу и ваљаше се бацајући пену.
21И запита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А овај рече: Од детињства.
22Често га баца у ватру и у воду, да га погуби. Него, ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас!
23А Исус му рече: Ако можеш? Све може онај који верује!
24И одмах повика отац детињи: Верујем, помози моме неверју!
25А кад Исус виде да се стече народ, заповеди нечистоме духу и рече му: Неми и глуви душе, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега!
26И повика, изломи га добро и изиђе. А он се учини као мртав, тако да су многи говорили: Умро је.
27А Исус га узе за руку, подиже га, и уста.
28И кад дође кући, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?
29И рече им: Овај се род може истерати само молитвом.
30И отидоше оданде и иђаху кроз Галилеју. Али није хтео да ко дозна.
31Јер је учио ученике своје и говорио им је: Сина човечјег предаће у руке људске. Убиће га, али пошто га убију, после три дана устаће.
32А они не разумеваху оних речи, али нису смели да га питају.
33И дођоше у Кафарнаум. И кад дође кући, запита их. О чему сте то говорили путем?
34А они ћутаху; јер су путем говорили о томе ко је највећи.
35И седе, дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први, мора бити последњи од свију и свима слуга.
36И узе једно дете, метну га међу њих, загрли га и рече им:
37Ко једно овако дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао...
38Рече му Јован. Учитељу, видесмо једног где твојим именом тера напоље демоне, а не иде за нама; и забранисмо му, јер не иде за нама.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема тога који би мојим именом чинио чудеса и одмах ме могао ружити.
40Ко није против нас, за нас је...
41Ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам: Неће му плата пропасти.
42А који саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да га баце у море.
43Ако те рука твоја саблажава, одсеци је, боље ти је без руке ући уживот, него ли с обе руке отићи у пакао, у огањ који се не може угасити,
44...
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је; боље ти је ући у живот хрому, него ли с две ноге да те баце у пакао.
46...
47И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је с једним оком ући у царство Божје, него ли с два ока да те баце у пакао,
48где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
49Јер ће се сваки огњем посолити.
50Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом!