Mark 8
1 У то време беше опет много народа на окупу, и како нису имали шта јести, дозва ученике и рече им:
2 Жао ми је народа што већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.
3 Ако их гладне отпустим кућама њиховим, сустаће на путу. Неки од њих дошли су из далека.
4 И одговорише му ученици његови: Како се могу ови овде у пустињи нахранити хлебом?
5 И запита их: Колико имате хлебова? А они рекоше: Седам.
6 Тада заповеди народу да се пруже по земљи. И узе оних седам хлебова, захвали Богу, изломи их и даде их ученицима својим да их раздаду. И раздадоше их народу.
7 А имаху и мало рибица. И благослови их и рече да и њих раздаду.
8 И једоше и наситише се, и накупише комада што претече, седам котарица.
9 А беше их око четири хиљаде. И отпусти их.
10 И одмах уђе у чамац с ученицима својим и дође у околину далманутску.
11 И изиђоше фарисеји и почеше се препирати с њим. Кушајући га. искаху од њега знак с неба.
12 И уздахну духом својим и рече: Зашто овај род тражи знак? Заиста, кажем вам, неће се дати роду овоме знак!
13 И остави их, уђе опет у чамац и отиде на другу страну.
14 И заборавише понети хлеба, и немаху са собом у чамцу до један хлеб.
15 И заповеди им: Пазите, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова!
16 И говораху један другоме. Хлеба немамо!
17 Он је знао то и рече им: Што говорите да немате хлеба - Зар још не схваћате, нити разумете? Је ли одрвенило срце ваше?
18 Очи имате и не видите, уши имате и не чујете? И не памтите ли:
19 Кад изломих оних пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше му: Дванаест.
20 И кад оних седам на четири хиљаде, колико котарица пуних комада накупите? И рекоше: Седам.
21 И рече им: Још не верујете?
22 И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, и мољаху га да га се дотакне.
23 И узе слепога за руку и изведе га напоље из села. И пљуну му у очи, метну руке на њега и запита га: Видиш ли што?
24 И погледа и рече: Видим људе где иду, чине ми се као дрва.
25 Онда му опет метну руке на очи; и погледа јако и исцели се, и виде све лепо.
26 И посла га кући његовој и рече: Не иди у село!
27 И отиде Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове. И путем питаше ученике своје и рече им: Шта говоре људи, ко сам ја?
28 А они му рекоше: Јован Крститељ, други говоре да си Илија, а трећи да си који од пророка.
29 А он их питаше: А шта ви велите, ко сам ја? А Петар одговори и рече му: Ти си Месија.
30 И запрети им да ником не казују за њега.
31 И поче их учити: Син човечји мора много пострадати, старешине, првосвештеници и књижевници одбациће га, убиће га и после три дана устаће.
32 И то је рекао сасвим отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити.
33 А он се окрену, и кад виде ученике своје, укори Петар и рече: Иди од мене, сотоно, јер ти мисли нису божанске, него људске!
34 И дозва народ с ученицима својима и рече им: Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој и пође за мном!
35 Јер ко хоће да сачува живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој због мене и еванђеља, сачуваће га.
36 Јер шта вреди човеку да задобије сав свет, а животу своме науди?
37 Јер чиме ће човек откупити живот свој?
38 Јер ко се мене и мојих речи стиди у роду овом прељуботворном и грешном, тога ће се и Син човечји стидети кад дође у слави Оца свога са светим анђелима.