Mark 7
1 И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
2 И видеше неке од ученика његових да нечистим т.ј. неопраним рукама једу.
3 Фарисеји, наиме, и сви Јудеји, држећи се онога што им је остало од старих, не једу док добро не оперу руке.
4 И кад дођу с трга, не једу док се не оперу. И има још много чега што су примили да држе: перу чаше, крчаге и посуђе од меди.
5 И запиташе га фарисеји и књижевници: Зашто твоји ученици не живе као што нам је остало од старих, него једу нечистим рукама?
6 А он им рече. Добро је пророковао Исаија за вас претворице, као што је написано: "Овај ме народ поштује уснама, али срце њихово је далеко од мене;
7 но залуд ме поштују, кад уче заповестима људским".
8 Остависте заповест Божју и држите се предања људског.
9 И рече им: Добро знате да укидате заповест Божју, да би сачували своје предање.
10 Јер Мојсије рече: "Поштуј оца свога и матер своју" и: "Који ружи оца или матер, смрћу да умре".
11 А ви кажете: Ако човек каже оцу или матери: Корван т.ј. дар је чиме бих ти ја могао помоћи -
12 и не дате му ништа више учинити оцу или матери.
13 Тако укидате реч Божју својим предањем што сте га предали. И тако шта много чините.
14 И дозва опет народ и рече им: Чујте ме сви и разумејте!
15 Ништа не улази споља у човека што би га могло опоганити, него што излази из човека, то је оно што погани човека.
16 Ко има уши да чује, нека чује!
17 И кад од народа дође кући, питаху га ученици његови за причу.
18 И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар вам није јасно да што год споља улази у човека, не може га опоганити?
19 Јер не улази у срце његово, него у трбух, и одлази у заход. Тако је сва јела прогласио за чиста.
20 И рече: Што излази из човека, то погани човека.
21 Јер изнутра, из срца људског, излазе зле мисли: блуд, крађе, убиства,
22 прељубе, лакомства, злоће, лукавства, раскошан живот, завист, хуљење, охолост, безумље.
23 Сва ова зла изнутра долазе и погане човека.
24 И подиже се оданде и отиде у крајеве тирске. И уђе у кућу једну и хтео је да нико не дозна, али се није могао сакрити.
25 Одмах чу за њега жена нека у чијој је ћерчици био нечист дух, па дође и паде к ногама његовим.
26 А жена та беше незнабошкиња, родом Сирофиничанка. И мољаше га да истера демона из кћери њезине.
27 И рече јој: Чекај да се прво деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити га псима.
28 А она одговори и рече му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дечјих!
29 И рече јој: За ту реч иди, изишао је демон из кћери твоје.
30 И отиде кући својој и нађе дете где лежи на постељи, а демона више није било у њему.
31 И опет отиде из крајева тирских и преко Сидона дође на море галилејско, усред Декапоља.
32 И доведоше му глува и мутава, и мољаху га да метне на њега руку.
33 И узе га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове и пљувачком овлажи језик његов.
34 Па погледа на небо, уздахну и рече му: Ефата т.ј. отвори се!
35 И отворише му се уши, и одмах се раздреши свеза језика његова, и говораше лепо.
36 И запрети им да никоме не казују; али колико им он забрањиваше, они још већма разглашиваху.
37 И дивљаху се врло и говораху: Све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.