1И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
2И видеше неке од ученика његових да нечистим т.ј. неопраним рукама једу.
3Фарисеји, наиме, и сви Јудеји, држећи се онога што им је остало од старих, не једу док добро не оперу руке.
4И кад дођу с трга, не једу док се не оперу. И има још много чега што су примили да држе: перу чаше, крчаге и посуђе од меди.
5И запиташе га фарисеји и књижевници: Зашто твоји ученици не живе као што нам је остало од старих, него једу нечистим рукама?
6А он им рече. Добро је пророковао Исаија за вас претворице, као што је написано: "Овај ме народ поштује уснама, али срце њихово је далеко од мене;
7но залуд ме поштују, кад уче заповестима људским".
8Остависте заповест Божју и држите се предања људског.
9И рече им: Добро знате да укидате заповест Божју, да би сачували своје предање.
10Јер Мојсије рече: "Поштуј оца свога и матер своју" и: "Који ружи оца или матер, смрћу да умре".
11А ви кажете: Ако човек каже оцу или матери: Корван т.ј. дар је чиме бих ти ја могао помоћи -
12и не дате му ништа више учинити оцу или матери.
13Тако укидате реч Божју својим предањем што сте га предали. И тако шта много чините.
14И дозва опет народ и рече им: Чујте ме сви и разумејте!
15Ништа не улази споља у човека што би га могло опоганити, него што излази из човека, то је оно што погани човека.
16Ко има уши да чује, нека чује!
17И кад од народа дође кући, питаху га ученици његови за причу.
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар вам није јасно да што год споља улази у човека, не може га опоганити?
19Јер не улази у срце његово, него у трбух, и одлази у заход. Тако је сва јела прогласио за чиста.
20И рече: Што излази из човека, то погани човека.
21Јер изнутра, из срца људског, излазе зле мисли: блуд, крађе, убиства,
22прељубе, лакомства, злоће, лукавства, раскошан живот, завист, хуљење, охолост, безумље.
23Сва ова зла изнутра долазе и погане човека.
24И подиже се оданде и отиде у крајеве тирске. И уђе у кућу једну и хтео је да нико не дозна, али се није могао сакрити.
25Одмах чу за њега жена нека у чијој је ћерчици био нечист дух, па дође и паде к ногама његовим.
26А жена та беше незнабошкиња, родом Сирофиничанка. И мољаше га да истера демона из кћери њезине.
27И рече јој: Чекај да се прво деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити га псима.
28А она одговори и рече му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дечјих!
29И рече јој: За ту реч иди, изишао је демон из кћери твоје.
30И отиде кући својој и нађе дете где лежи на постељи, а демона више није било у њему.
31И опет отиде из крајева тирских и преко Сидона дође на море галилејско, усред Декапоља.
32И доведоше му глува и мутава, и мољаху га да метне на њега руку.
33И узе га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове и пљувачком овлажи језик његов.
34Па погледа на небо, уздахну и рече му: Ефата т.ј. отвори се!
35И отворише му се уши, и одмах се раздреши свеза језика његова, и говораше лепо.
36И запрети им да никоме не казују; али колико им он забрањиваше, они још већма разглашиваху.
37И дивљаху се врло и говораху: Све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.