1И дођоше на другу страну мора, у земљу герасинску.
2И кад изиђе из чамца, одмах га срете човек с нечистим духом.
3Овај је живео у гробовима, и више га нико ни ланцем није могао свезати;
4јер су му много пута свезали били ноге и руке, па је ланце на рукама искидао и пута сатро, и нико га није могао укротити.
5И једнако, ноћ и дан, био је у гробовима и у горама, и викао је и ударао је себе камењем.
6А кад спази Исуса издалека, потрча, паде пред њега
7и повика из гласа: Махни ме се, Исусе, Сине Бога највишега! Заклињем те Богом, не мучи ме!
8Беше му, наиме, рекао: Изиђи, душе нечисти, из човека!
9И запита га: Како ти је име? И рече му: Легион ми је име, јер нас је много.
10И много га мољаше да их не истера из оне земље.
11А пасао је онде, на брегу, велик чопор свиња.
12И замолише га: Пусти нас у свиње, да у њих уђемо.
13И допусти им. И нечисти духови изиђоше и уђоше у свиње. И навали чопор са стрмени у море, око две хиљаде комада, и потопише се у мору.
14А свињари побегоше и јавише у граду и по мајурима; и људи дођоше да виде шта је било.
15И кад дођоше к Исусу, видеше беснога у коме је био легион, где седи обучен и паметан, и уплашише се.
16А они који су видели, испричаше им шта би са бесним и догађај са свињама.
17И стадоше га молити да оде из њихова краја.
18И кад хтеде да уђе у чамац, замоли га онај што је био бесан, да га може пратити.
19И не даде му, него му рече: Иди кући, к својима, и кажи им шта ти Господ учини и како се смилова на тебе.
20И оде и поче проповедати у Декапољу што му учини Исус, и сви се дивљаху.
21И кад Исус опет пређе чамцем на другу страну, скупи се око њега много народа. А он беше крај мора.
22И дође један од архисинагога, по имену Јаир. Кад га виде, паде пред ноге његове
23и мољаше га врло: ) ерка је моја на самрти, ходи, метни на њу руке, да оздрави и остане у животу.
24И оде с њим. А за њим иђаше много народа, и гураху га.
25Беше ту и жена нека, која је дванаест година боловала од течења крви.
26Много је пропатила од многих лекара и потрошила је све што је имала, али се ништа није помогла, него јој је још горе било.
27Чула је за Исуса, па дође с народом и дотаче се састраг хаљине његове.
28Јер говораше: Дотскнем ли се само хаљина његових, оздравићу.
29И одмах пресахну извор крви њезине, и осети у телу да се излечи од болести.
30А Исус одмах осети да сила изиђе из њега, окрену се у гомили и рече: Ко се то дотаче мојих хаљина -
31А ученици његови рекоше му: Видиш како те народ тиска, и питаш: Ко ме се дотаче?
32И обзираше се да види ону која то учини.
33А жена, знајући што јој се догодило, дође са страхом и трепетом, паде пред њега и каза му сву истину.
34А он јој рече: Кћери, вера твоја помогла ти је. Иди с миром, и буди здрава од своје болести!
35Још он говораше, а дођоше од архисинагога и рекоше: Твоја је кћи умрла; шта већ трудиш учитеља?
36А Исус чу што рекоше и рече архисинагогу: Не бој се, само веруј!
37И не даде за собом ићи никоме осим Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљеву.
38И дођоше у кућу архисинагогову, и виде вреву, плач и јаук велик.
39И уђе и рече им: Шта сте узаврели и плачете? Дете није умрло, него спава.
40И подсмеваху му се. А он истера све, узе оца детињег и матер и своје пратиоце и уђе где беше дете.
41И узе дете за руку и рече јој: Талита куми - т.ј. преведено: Девојко, теби говорим, устани!
42И одмах уста девојка и хођаше - била је, наиме, од дванаест година. И запрепастише се.
43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече да јој се да да једе.