1И дође опет у синагогу, и беше онде човек са сухом руком.
2И мотраху на њега неће ли га у суботу излечити, да би га могли оптужити.
3И рече човеку са сухом руком: Устани (и стани) на среду!
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло, живот спасти или погубити? А они ћутаху.
5И погледа их унаоколо с гневом, тужан што су им срца тако одрвенила, и рече човеку: Пружи руку! И пружи је, и поста рука његова опет здрава.
6А фарисеји изиђоше и одмах одлучише с Иродовцима против њега, да га убију.
7А Исус се са својим ученицима повуче према мору. Но за њим оде много народа из Галилеје, па и из Јудеје
8и Јерусалима, из Идумеје и Переје, од Тира и Сидона, дође к њему велико мноштво кад чуше шта он чини.
9И рече ученицима својим да му спреме чамац због народа, да га не гурају.
10Јер многе излечи, тако да сви који су патили од нечега, наваљиваху на њега да га се дотакну.
11Па и дуси нечисти, кад га виђаху, припадаху к њему и викаху: Ти си Син Божји!
12И много им прећаше да га не разгласе.
13И попе се на гору и дозва које хтеде, и дођоше му.
14И постави дванаесторицу да буду с њим, да их пошље да проповедају
15и да имају власт да терају напоље демоне.
16И постави дванаесторицу: и Симону надену име Петар;
17па Јакова Зеведејева и Јована, брата Јаковљева, и надену им име Воаниргес т.ј. синови громови;
18па Андрију, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејева, Тадеја, Симона Кананеја
19и Јуду Искариотског, који га и издаде.
20И дође кући; и опет се сабра народ, тако да ни јести нису могли.
21И кад чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да није при себи.
22А књижевници који су сишли били из Јерусалима, гвораху: У њему је Веелзевул, и: Помоћу старешине демонског тера напоље демоне.
23И дозва их и говораше им у причама: Како може сотона сотону терати напоље?
24Ако се царство неко против самог себе разделило, царство то не може остати;
25и ако се дом неки против самога себе разделио, дом тај не може остати.
26Ако се, дакле, сотона на самога себе дигао и разделио, не може остати, него ће пропасти.
27Али нико не може ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако прво не свеже јакога - и онда ће опленити кућу његову.
28Заиста, кажем вам: Све ће се опростити синовима човечјим - греси и хуљења, ма колико да усхуле;
29али који похули на Духа светога, томе се неће опростити никад, него ће га теретити вечан грех -
30што говораху: У њему је нечисти дух.
31И дође мати његова и браћа његова, и, стојећи напољу, послаше к њему да га зову.
32Око њега сеђаше народ, и рекоше му: Ето ти матере и браће напољу, траже те.
33И одговори им: Ко је мати моја и браћа моја?
34И погледа око себе на оне који сеђаху око њега и рече: Ево мати моја и браћа моја!
35Ко врши вољу Божју, тај је мени брат и сестра и мати.