1И кад после неколико дана опет дође у Кафарнаум, чу се да је код куће.
2И скупише се многи, тако да већ није било места ни пред вратима, и казиваше им реч.
3И дођоше и донесоше му једног узетог кога ношаху четворица.
4И како га због народа не могоше донети до њега, открише кров (од куће) где је био, прокопаше га и спустише одар на коме је лежао узети.
5А кад Исус виде веру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји!
6А сеђаху онде неки од књижевника и мишљаху у срцима својим:
7Како може овај тако говорити? Он хули! Ко може опраштати грехе осим једнога Бога?
8А Исус одмах разуме духом својим да они тако мисле у себи и рече им: Што тако мислите у срцима својим?
9Шта је лакше, рећи узетоме: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани, узми одар свој и ходи?
10Али да видите да Син човечји има власт опраштати грехе на земљи - рече узетоме:
11Теби велим: Устани, узми одар свој и иди кући!
12И уста, узе одмах одар и изиђе пред свима, тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Тако шта никад нисмо видели!
13И изиђе опет к мору: и сав народ долажаше к њему, и учаше их.
14И полазећи, виде Левија Алфејева где седи на царини, и рече му: Хајде за мном! И он устаде и пође за њим.
15И кад лежаше за столом у кући његовој, и многи цариници и грешници лежаху с Исусом и с ученицима његовим; јер их беше много који иђаху за њим.
16А кад књижевници који су припадали фарисејима, видеше да једе с грешницима и цариницима, рекоше ученицима његовим: Зашто једе с цариницима и грешницима?
17Ово чу Исус и рече им: Не требају здрави лекара, него болесни. Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.
18А ученици Јованови и фарисеји баш пошћаху. И дођоше и рекоше му: Зашто ученици Јованови и ученици фарисејски посте, а твоји ученици не посте?
19А Исус им рече: Зар могу сватови постити док је младожења с њима - Док имају младожењу са собом, не могу постити.
20Него ће доћи дани кад ће се отети од њих младожења - и онда, у тај дан, постиће.
21Нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће закрпа одерати од ње, ново од старог, и гора ће рупа бити.
22И нико не лива ново вино у мехове старе; иначе ће вино продерати мехове, и вино с меховима пропасти. Него ново вино у нове мехове!
23А кад једне суботе иђаше кроз усеве, почеше ученици његови правити пута кидајући класје.
24А фарисеји му рекоше: Гледај, чине што није допуштено у суботу!
25А он им рече: Зар нисте никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладне са својим пратиоцима?
26Како за првосвештеника Авиатара уђе у дом Божји и поједе хлебове постављене, које су смели јести само свештеници, и даде и својим пратиоцима?
27И рече им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.
28Зато је Син човечји господар и од суботе.