1И кад прође субота, Марија Магдалина, Марија Јаковљева и Саломија купише мириса да оду и да га помажу.
2И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб, кад се сунце родило.
3И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од гробних врата?
4И кад погледаше, видеше да је камен одваљен - био је, наиме, врло велик.
5И уђоше у гроб и видеше младића где седи с десне стране, у белој хаљини, и уплашише се.
6А он им рече: Не бојте се! ви тражите распетога Исуса Назарећанина: он је устао, није овде! Ево место где су га метнули!
7Него идите, кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју. Тамо ћете га видети, као што вам је рекао.
8Тада изиђоше напоље и побегоше од гроба, јер их спопаде дрхтање и страх. И никоме ништа не казаше, јер се бојаху.
9А пошто је рано у први дан недеље ускрсао, јави се прво Марији Магдалини, из које је истерао седам демона.
10Ова отиде и јави онима што су били с њим, који (сад) туговаху и плакаху.
11И кад ови чуше да је жив и да га је она видела, не вероваше.
12А потом се у другом облику јави двојици од њих на путу, кад су ишли у село.
13И ови одоше и јавише осталима; али ни њима не вероваше.
14Најпосле се јави самој једанаесторици кад су били за трпезом, и прекори их за њихово неворовање и тврдо срце, што не вероваше онима који су га видели да је устао.
15И рече им: Идите по свему свету и проповедајте еванђеље свакоме створењу.
16Који узверује и крсти се, спашће се, а који не буде веровао, биће осуђен.
17А оне који узверују, пратиће ови знаци: мојим именом тераће напоље демоне, говориће новим језицима,
18узимаће змије у руке, и ако попију што отровно, неће им шкодити, метаће руке на болеснике, и осећаће се добро.
19А Господ Исус, пошто им ово изговори, узе се на небо и седе Богу с десне стране.
20А они изиђоше и проповедаху свагде, а Господ их потпомага и реч потврђива знацима који су се потом показивали.