1Како су (већ) многи покушали да опишу догађаје који су се збили међу нама,
2као што нам их предаше први самовици и слуге речи,
3намислих и ја, пошто сам све добро испитао од почетка, да ти то, силни Теофиле, по реду напишем,
4да видиш да су истините речи што си их чуо.
5У време Ирода, цара јудејског, беше неки свештеник по имену Захарија, од чреде Авијине. Жена његова беше од кћери Аронових и звала се Јелисавета.
6Обоје беху праведни пред Богом и живљаху по свима заповестима и наредбама Господњим без мане.
7Деце нису имали, јер Јелисавета беше нероткиња, и обоје беху већ стари.
8А догоди се кад је он служио по реду чреде своје пред Богом,
9да, по обичају свештенства, на њега паде коцка да уђу у храм Господњи и да кади.
10А све мноштво народа напољу се Богу молило у време кађења.
11И јави му се анђео Господњи, стојећи с десне стране кадионог жртвеника.
12И кад (га) Захарија виде, уплаши се и спопаде га страх.
13А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја: жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
14И радоваћеш се и веселити, и многи ће се обрадовати његову рођењу.
15Јер ће бити велик пред Господом; вина и сикера неће пити, и Духа светога напуниће се још у утроби матере своје.
16И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу, Богу њихову,
17и он ће ићи пред њим у духу и сили Илијиној, да обрати срца отаца к деци и непокорне к мислима праведних, да спреми Господу народ ваљан.
18И Захарија рече анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар, и жена је моја у годинама.
19И анђео одговори и рече му: Ја сам Гаврил који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
20И, ето, онемећеш и нећеш моћи говорити до онога дана када ће се то збити, зато што ниси веровао мојим речима, које ће се испунити у своје време.
21И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се задржао у храму.
22А кад изиђе, не могаше им говорити. Тада разумеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знакове, и оста нем.
23И кад се навршише дани његове службе, отиде кући својој.
24А после ових дана заче Јелисавета, жена његова, и крила се пет месеци, говорећи:
25Тако ми учини Господ у дане кад науми да уклони срамоту моју међу људима.
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет,
27и девојци, заручници човека по имену Јосифа, из дома Давидова. А девојци беше име Марија.
28И уђе к њој и рече: Здраво, ти која си стекла милост Божју, Господ (је) с тобом!
29А њу ове речи збунише и размишљаше какав би ово поздрав био.
30А анђео јој рече. Не бој се, Марија; јер си нашла милост у Бога.
31И, ето, зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.
32Овај ће бити велики назваће се син Највишега, и даће му Господ Бог престо Давида, оца његова.
33И цареваће у дому Јаковљеву вечно, и царству његову неће бити краја.
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за човека?
35А анђео одговори и рече јој: Дух свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те. Зато ће се и свето што ће се родити, назвати Син Божји.
36И, ето, Јелисавета, рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој коју зову нероткињом.
37Јер у Бога је све могуће.
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; Нека ми буде по речи твојој. И отиде од ње анђео.
39А Марија се тих дана подиже и похита у горски крај, у један град Јудин.
40И уђу у кућу Захаријину и поздрави Јелисавету.
41И кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њезиној. И Јелисавета се напуни Духа светога,
42и повика из гласа и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!
43И откуда мени то да дође и мени мати Господа мога?
44Јер, ето, кад дође глас поздрава твога у уши моје, радосно заигра дете у утроби мојој.
45И благо оној која верова да ће се извршити што јој је Господ рекао!
46А Марија рече: Велича душа моја Господа,
47и радује се дух мој Богу, Спаситељу моме,
48што погледа на незнатну слушкињу своју. Јер, ето, одсад ће ме блаженом звати сви нараштаји,
49што ми велико (дело) учини Силни, чије је име свето
50и који је вечно милостив онима који га се боје.
51Показа силу мишицом својом, разби поносите у мислима срца њихова,
52збаци силне с престола и подиже мале,
53гладне напуни блага, а богате отпусти празне.
54Прихвати Израиља, слугу свога, да се сети милости
55- као што говораше оцима нашим - према Авраму и семену његову до века.
56И остаде Марија ко ње око три месеца, па се онда врати кући.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58И чуше њени суседи и родбина да јој је Господ учинио велику милост, и радоваху се с њом.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и називаху га, по имену оца његова, Захарија.
60Али мати његова рече: Не, него нека буде Јован.
61И рекоше јој: Никог нема у родбини твојој који би се тако звао.
62И дадоше знак оцу његову, како би он хтео да му буде име.
63И заиска таблицу и написа ово: Јован му је име. И зачудише се сви.
64И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше и слављаше Бога.
65И уђе страх у све њихове суседе, и у свој планини јудејској говорило се о свему овоме.
66И сви који чуше, метнуше то у срце своје и говораху: Шта ли ће бити од овог детета? Јер рука Господња беше с њим.
67И Захарија, отац његов, напуни се Духа светога и изговори пророчке речи:
68Слава Господу, Богу Израиљеву, што походи и избави народ свој,
69и подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге свога,
70као што је говорио устима својих светих пророка од памтивека,
71избављење од наших непријатеља и из руку свих који мре на нас,
72да учини милост оцима нашим и да се сети свога светога савеза,
73заклетве којом се заклео Авраму, оцу нашем, да ће нам дати
74да му, избављени из руку непријатељских, без страха служимо
75у светлости и праведности правој догод смо живи.
76А ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи пред Господом да му спремиш путеве,
77народ његов да научиш да је спасење у опроштењу греха њихових,
78по милостивом срцу Бога нашега, по коме ће нас посетити светлост с висине,
79да обасја оне који седе у тами и сену смртном, да упути ноге наше на пут мира.
80А дете је расло и јачало је духом. И било је у пустињи док се не показа Израиљу.