1И одмах ујутру одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима, и сав синедрион, те Исуса свезаше и одведоше га и предадоше Пилату.
2И упита га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори: Ти кажеш!
3И оптуживаху га првосвештеници јако.
4А Пилат га опет упита: Зар ништа не одговараш? Гледај како те оптужују!
5Али Исус не одговори више ништа, тако да се Пилат чудио.
6А о сваком празнику пасхе пуштао им је по једног сужња кога су искали.
7А беше неки Варава у оковима с (другим) бунтовницима, који су у буни учинили крв.
8И народ се попе горе и стаде искати (да им учини) као што им је свагда чинио.
9А Пилат им одговори: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?
10Јер је видео да су га првосвештеници (само) из зависти предали.
11Али првосвештеници подговорише народ да им боље пусти Вараву.
12А Пилат опет одговори и рече им: А шта да чиним с оним што га зовете царем јудејским?
13А они повикаше: Распни га!
14А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они још већма повикаше: Распни га!
15А Пилат, желећи да угоди народу, пусти им Вараву, а Исуса ишиба и предаде га да га разапну.
16А војници га одведоше унутра у двор, у преториум, и сазваше сву чету војника.
17И обукоше му скерлетну кабаницу и метнуше на њега венац од трња, што су га оплели,
18и стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски!
19И бејаху га трском по глави и пљуваху на њега, и, падајући на колена, клањаху му се.
20И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу и обукоше га у његове хаљине па га изведоше да га разапну.
21И натераше једног пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који је ишао из поља, да му понесе крст.
22И доведоше га на место Голгота, т.ј. преведено: Лубања.
23И даваху му да пије вино са смирном, али он не узе.
24Тада га разапеше и разделише хаљине његове бацајући коцку за њих, ко ће шта узети.
25А беше трећи час кад га разапеше.
26И беше натписан натпис кривице његове: Цар јудејски.
27И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а другог с леве стране његове.
28И испуни се писмо које каже: И метнуше га међу злочинце.
29И који пролажаху, хуљаху на њега, махаху главама својим и говораху: Уа! Ти што рушиш храм и за три дана саграђујеш,
30помози сам себи и сиђи с крста!
31Тако се и првосвештеници с књижевницима ругаху, говорећи један другоме: Другима поможе, а себи не може да помогне -
32Месија, цар Израиљев! Нека сиђе сад с крста, да видимо и верујемо! Па и с њим разапети ругаху му се.
33А кад дође шести час, тама би по свој земљи до часа деветога.
34А деветог часа повика Исус из гласа: Елои, Елои, лама савахтани?, т.ј. преведено: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
35И кад то чуше неки од оних што стајаху онде, рекоше: Ето зове Илију!
36А један отрча и напуни сунђер оцта, натаче га на трску и појаше га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
37А Исус повика из гласа и издахну.
38И завеса у храму раздера се на двоје, од горе до доле.
39А кад капетан који је тамо стајао пре њему, виде да тако издахну, рече: Овај је човек заиста био син Божји.
40А гледаху и жене издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија, мати Јакова малог и Јосије, и Саломија,
41које су га још у Галилеји пратиле и служиле му, - и многе друге које су с њим дошле биле у Јерусалим.
42И кад се већ смркло - зато што је био дан спремања, т.ј. дан уочи суботе -
43дође Јосиф из Ариматеје, угледан саветник, који је и сам чекао царства Божјег, усуди се и уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
44А Пилат се зачуди да је већ умро, па дозва капетана и запита га да ли је већ умро.
45И кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу.
46Овај купи платна, скину га, обави платном и метну га у гроб који беше исечен у камену и навали камен на врата од гроба.
47А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где га метнуше.