1А беху још два дана до пасхе и до бесквасних хлебова. И првосвештеници и књижевници тражаху како би га из преваре ухватили и убили.
2Јер говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио!
3И кад он беше у Витанији, у кући Симона Губавога, и лежаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог, скупоценог нардова мира, и разби суд и изли на његову главу.
4А неки се срђаху и говораху један другоме: Зашто се миро просу тако?
5Могло се то миро продати за више од триста динара и (новац) дати сиротињи! И прекорише је.
6А Исус рече: Оставите је; што јој досађујете! Добро дело учини она на мени.
7Јер сиромахе имате свагда са собом, и можете им добро чинити кад год хоћете, а мене немате свагда.
8Што је могла, учинила је; унапред је помазала тело моје за укоп.
9Заиста, кажем вам: Где се год успроповеда еванђеље по свему свету, за спомен њезин казаће се и то што учини она.
10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отиде ка првосвештеницима да им га изда.
11А кад ови то чуше, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражио је како би га згодно издао.
12А у први дан бесквасних хлебова, кад су клали пасху, рекоше му ученици његови: Куда хоћеш да идемо и да ти спремимо пасху да једеш?
13И посла двојицу од својих ученика и рече им: Идите у град и срешће вас човек који носи воде у крчагу. Идите за њим,
14и где уђе, кажите господару од те куће: Учитељ пита: Где је дворница моја у којој ћу јести пасху с ученицима својим?
15И он ће вам показати велику, патосану, готову собу; и онде нам спремите.
16И ученици отидоше и дођоше у град и нађоше као што им је казао, и спремише пасху.
17А увече дође с дванаесторицом.
18И кад лежаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста, кажем вам, један од вас, који једе са мном, издаће ме.
19А они се ожалостише и стадоше му редом говорити: Тек не ја?
20А он им рече: Један од дванаесторице, који умочи са мном у зделу.
21Син човечји, истина, иде као што је написано за њега, али тешко ономе човеку који изда Сина човечјег! Боље би му било да се није родио тај човек!
22И кад јеђаху, узе хлеб, благослови га, и изломи и даде им и рече: Узмите; ово је тело моје.
23И узе чашу, захвали Богу и даде је њима, и пише сви из ње.
24И рече им: Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе.
25Заиста, кажем вам: Нећу више пити од рода чокота до онога дана када ћу га пити новог у царству Божјем.
26И кад отпојаше хвалу, изиђоше на Маслинску гору.
27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити, јер је написано: "Ударићу пастира, и овце ће се разбећи".
28Али после ускрса свога отићи ћу пре вас у Галилеју.
29А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу!
30И рече му Исус: Заиста, кажем ти: Ноћас, пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи.
31А он још већма говораше: Да бих знао с тобом и умрети, нећу те се одрећи! А тако говораху и сви (остали).
32И дођоше на добро које се зове Гетсиманија. И рече ученицима својим: Седите овде док се ја не помолим Богу.
33И узе са собом Петра, Јакова и Јована и поче стрепити и бојати се.
34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти. Останите овде и бдите!
35И отиде мало даље, паде на земљу и мољаше се Богу да га, ако је могуће, мимоиђе час.
36И рече: Ава, Оче, све је могуће теби. Уклони ову чашу од мене! Али - не што ја хоћу, него што ти хоћеш!
37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне, ти спаваш? Зар не може један час будан бити?
38Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст. Дух је срчан, али је месо слабо.
39И опет отиде и помоли се Богу истим речима.
40И кад се врати, нађе их опет где спавају, јер им беху отежале очи, и нису знали шта би му одговорили.
41И дође по трећипут и рече им: Једнако спавате и почивате? Доста је. Дође час, ево, Сина човечјег предају у руке грешника.
42Устаните, пођимо! Ево издајника мога!
43И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њиме људи многи с мачевима и батинама, од првосвештеника, књижевника и старешина.
44А издајник његов беше им дао знак: Кога ја пољубим, тај је; ухватите га и одведите опрезно.
45И чим дође, приступи му и рече: Рави! - и пољуби га.
46А они метнуше руке на њега и ухватише га.
47А један од оних што стајаху онде, извади мач, удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо.
48А Исус одговори и рече им: Као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама да ме ухватите.
49(А) сваки дан сам био код вас у храму и учио, и нисте ме ухватили. Али (тако би,) да се испуне писма!
50И сви га оставише и побегоше.
51И иђаше за њим некакав младић који је имао само кошуљу на себи; и ухватише га.
52А он остави кошуљу и побеже го.
53И одведоше Исуса к првосвештенику, и стекоше се сви првосвештеници, старешине и књижевници.
54А Петар иде за њим издалека до у двориште првосвештениково, и сеђаше са слугама и грејаше се код ватре.
55А првосвештеници и цео синедрион тражаху сведочанства на Исуса, да га убију, и не нађоше.
56Јер многи сведочаху лажно на њега и сведочанства не беху једнака.
57Тада усташе неки и сведочаху на њега лажно, говорећи:
58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити овај, рукама начињени храм и за три дана сазидаћу други, који неће бити рукама начињен.
59И ни ово њихово сведочанство не беше једнако.
60Тада устаде првосвештеник, стаде на среду и упита Исуса: Зар ништа не одговараш (на то) што ови сведоче на тебе?
61А он ћуташе и не одговори ништа. А првосвештеник га опет упита и рече му: Јеси ли ти Месија, Син онога који се слави и хвали?
62А Исус рече: Јесам, и видећете Сина човечјег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
63А првосвештеник раздера хаљине своје и рече: Шта нам више требају сведоци?
64Чули сте хулу. Шта мислите? А они сви рекоше да је заслужио смрт.
65И почеше неки пљувати на њега, покрише му лице и бијаху га песницама и говораху му: Прореци! А слуге га бијаху по образима.
66И кад Петар беше доле у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових.
67И кад виде Петра где се греје, погледа на њега и рече: И ти си био с Исусом Назарећенином.
68А он се одрече и рече: Нити знам нити разумем шта ти говориш. И изиђе напоље, пред двориште; и запева петао.
69И слушкиња га виде и поче опет говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
70А он се опет одрече. И мало затим опет они што стајаху онде, рекоше Петру: Заиста си од њих, јер си и Галилејац.
71А он поче себе проклињати и клети се: Не знам тога човека за кога ви говорите.
72И одмах по другипут запева петао. И сети се Петар речи, како му рече Исус: Пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи. И стаде плакати.