1И кад се приближише Јерусалиму, Витфази и Витанији код Маслинске горе, посла двојицу од својих ученика
2и рече им: Идите у село што је према вама, и одмах, како уђете у њега, наћи ћете магаре привезано, на коме још нико од људи није седео. Одрешите га и доведите!
3И ако вам ко каже: Зашто чините то?, реците: Треба Господу, и одмах ће га опет послати овамо.
4И отидоше и нађоше магаре привезано за врата, напољу, на улици, и одрешише га.
5И неки од оних што тамо стајаху, рекоше им: Зашто дрешите магаре?
6А они им рекоше као што каза Исус. И пустише их.
7И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њега хаљине своје, и уседе на њега.
8И многи простреше хаљине своје по путу, а други зеленило што га насекоше у пољу.
9А који иђаху пред њим и за њим, викаху. Осана! Благословен који иде у име Господње!
10Благословено царство оца нашега Давида, које иде! Осана на висини!
11И уђе у Јерусалим, у храм. И кад све размотри, како је већ било касно, изиђе у Витанију са дванаесторицом.
12И сутрадан, кад изиђоше из Витаније, огладне.
13И виде издалека смокву с лишћем и оде до ње не били што нашао на њој. И кад дође к њој, не нађе ништа осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
14И рече јој: Не јео нико више рода од тебе до века! И чуше то ученици његови.
15И дођоше у Јерусалим. И уђе у храм и стаде напоље гонити оне који продаваху и куповаху у храму, и испремета трпезе они што мењаху новце и столице оних што продаваху голубове,
16и не даде да ко пронесе какав суд кроз храм.
17И учаше их и говораше им: Није ли наисано: "Дом мој нека се зове дом молитве за све народе"? А ви сте начинили од њега пећину разбојничку!
18И чуше то првосвештеници и књижевници, и тражаху како би га погубили; јер су га се бојали, јер се сав народ дивио његовој науци.
19А увече су излазили напоље из града.
20А кад ујутру пролажаху, видеше смокву где се осушила из корена.
21И Петар се сети па му рече: Рави, гле, смоква што си је проклео, осушила се.
22А Исус одговори и рече им: Верујте у Бога!
23Заиста, кажем вам, ко овој гори каже: Дигни се и баци се у море - и не сумња у срцу своме, него верује да ће бити то што каже, биће му.
24Зато вам кажем: Све што у молитви својој иштете, варујте да сте примили и биће вам.
25И кад стојите и молите се Богу, праштајте ако што имате на кога, да и Отац ваш који је на небесима, опрости вама погрешке ваше.
26А ако ви не опраштете, ни Отац ваш који је на небесима, неће опростити вама погрешака ваших.
27И дођоше опет у Јерусалим. И кад хођаше по храму, приступише му првосвештеници, књижевници и старешине,
28и рекоше му: Каквом влашћу чиниш то? Или ко ти даде власт ту да то чиниш?
29А Исус им рече: Ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам рећи каквом влашћу чиним ово.
30Крштење Јованово беше ли с неба или од људи? Одговорите ми!
31И размишљаху у себи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му, дакле, не веровасте?
32Или да кажемо: Од људи?... Бојали су се народа; јер су сви Јована држали за правог пророка.
33И одговорише Исусу: Не знамо. А Исус им рече: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.