1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, огради га плотом, ископа тесак, начини кулу, па га даде виноградарима и отиде.
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара свој део од рода виноградског.
3Али ови га ухватише, избише и послаше празних руку.
4И опет посла к њима другога слугу; и овога злоставише и наружише.
5И посла трећега; и овога убише. И још многе друге, једне избише, а друге побише.
6Имао је још једнога, свога милог сина. Овога посла најпосле к њима, мислећи: Побојаће се сина мог.
7А они виноградари рекоше између себе: Ово је наслединик; ходите да га убијемо и биће наше наследство!
8И ухватише га, убише и избацише напоље из винограда.
9Шта ће, дакле, учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре и даће виноград другима.
10И - зар нисте читали у писму ово: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони;
11од Господа би то, и дивно је у очима нашим"?
12И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да се прича њих тицала. И оставише га и отидоше.
13И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца, да би га ухватили у речи.
14Ови дођоше и рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божјем: Је ли допуштено плаћати царевину цару или није? Да је плаћамо или да не плаћамо?
15А он виде њихово претварање и рече им: Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.
16А они га доносоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Царев.
17А Исус им рече: Што је царево, подајте цару, и што је Божје, Богу! И дивљаху му се.
18И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, и запиташе га:
19Учитељу, Мојсије нам написа: Ако коме умре брат и остави жену, а деце не остави, да брат његов узме жену и подигне пород брату своме.
20Беше седморо браће. Први се ожени, и умре без порода.
21И узе је други, и умре и он без порода. Исто тако и трећи.
22И ниједан од седморице не остави порода. Најпосле умре и жена.
23О ускрсу, дакле, кад устану, кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
24Рече им Исус: Не варате ли се ви зато што не знате писма ни силе Божје -
25Јер кад устану из мртвих, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
26А за мртве, да устају, нисте ли читали у књизи Мојсијевој, тамо где је реч о купини, како му рече Бог: Ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев?
27Није он Бог мртвих, него живих! - Варате се врло.
28И приступи један од књижевника, који је чуо њихову препирку и видео да им је добро одговорио, и запита га: Која је заповест прва од свих?
29А Исус одговори: Прва је: Чуј, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је Господ.
30Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.
31Друга је ово: Љуби ближњега свога као самога себе. Друге заповести, веће од ових, нема.
32И рече му књижевник: Добро, учитељу, право си рекао да је он један и да нема другога осим њега.
33И њега љубити свим срцем, свим разумом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свих жртава спаљеница и других жртава.
34А кад Исус виде како паметно одговори, рече му: Ниси далеко до царства Божјега. И нико више није смео да га пита.
35И Исус учаше у храму и рече: Како говоре књижевници да је Месија син Давидов?
36Јер сам Давид рече Духом светим: "Рече Господ Господу моме. Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје".
37Сам га Давид назива Господом, и откуда му је онда син? - И многи га народ служаше радо.
38И у науци својој говораше: Чувајте се од књижевника, који воле да иду у таларима, и поздраве по трговима,
39и прва места по синагогама, и прочеља на гозбама;
40који једу куће удовичке и лажно се моле Богу дуго. Ови ће тим већма бити осуђени!
41И седе према ковчегу за прилоге и гледаше како народ меће новац у ковчег. И многи богати метаху много.
42И дође једна сиромашна удовица и метну две лепте т.ј. један кодрант.
43И дозва ученике своје и рече им: Заиста, кажем вам, ова сиромашна удовица метну више од свих који метнуше у ковчег.
44Јер сви метнуше од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну све што је имала, сав свој ужитак.