1А догоди се да је у другопрву суботу ишао кроз усеве, и ученици његови кидаху класје, сатираху их рукама и јеђаху.
2А неки од фарисеја рекоше: Што чините што се не сме чинити у суботу?
3А Исус им одговори: Зар нисте читали ни то што учини Давид кад огладне он и који беху с њим?
4Како уђе у дом Божји, узе постављене хлебове и једе и даде и својој пратњи, а које могу јести само свештеници?
5И рече им: Господар је од суботе Син човечји.
6А једне друге суботе уђе у синагогу и учаше. И беше онде човек коме десна рука беше сува.
7А књижевници и фарисеји мотраху на њега неће ли у суботу лечити, да би га могли оптужити.
8А он је знао мисли њихове, и рече човеку са сувом руком: Устани и стани на среду! А он устаде и стаде.
9И Исус им рече: Питам вас: Ваља ли у суботу добро чинити или зло, живот спасти или погубити -
10И погледа унаоколо на све њих и рече му: Пружи руку! А он учини тако, и рука његова поста опет здрава.
11А они се напунише беса, и договараху се шта би учинили Исусу.
12Тих дана изиђе на гору да се помоли Богу, и проведе сву ноћ у молитви Божјој.
13А кад би дан, дозва ученике своје и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
14Симона, кога назва Петром, и Андрију, брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,
15Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона који се зове Зилот,
16Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског, који поста издајник.
17И сиђе с њима и стаде на једном равном месту. И (око њега беше) велика гомила ученика његових и силан народ из све Јудеје, Јерусалима и приморја тирског и сидонског,
18који дођоше да га чују и да се исцељују од својих болести. И које мучаху нечисти духови, исцељиваху се.
19И сав је народ тражио да га се дотакне, јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20И подиже очи своје на ученике своје и рече: Благо вама сиромашнима, јер је ваше царство Божје!
21Благо вама који сте сад гладни, јер ћете се наситити! Благо вама који сада плачете, јер ћете се смејати!
22Благо вама кад омрзну на вас људи, и кад вас истерају и стану ружити и разгласе име ваше као зло због Сина човечјег!
23Радујте се у тај дан и играјте, јер, гле, велика је плата ваша на небу - јер су тако чинили оцеви њихови пророцима!
24Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утеху своју!
25Тешко вама који сте сад сити, јер ћете гладовати! Тешко вама који се сад смејете, јер ћете туговати и плакати!
26Тешко вама кад вам стану сви људи ласкати - јер су тако чинили оцеви њихови лажним пророцима!
27Него вама говорим који слушате: Љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе,
28благосиљајте оне који вас куну, молите се Богу за оне који вам чине зло!
29Ко те удари по (једном) образу, окрени му и други, и који хоће да ти узме огртач, не крати му ни хаљине.
30Свакоме који иште у тебе, подај, и од онога који узме твоје, не ишти натраг.
31И како хоћете да чине вама људи, чините тако и ви њима.
32И ако љубите само оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
33И ако чините добро (само) онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Исто тако чине и грешници.
34И ако дајете у зајам (само) онима од којих се надате да ћете натраг добити, каква вам је хвала? И грешници дају у зајам грешницима, да им се исто толико врати.
35Не - него љубите непријатеље своје, чините добро и дајите у зајам ничему се не надајући, и биће плата ваша велика, и бићете синови Највишњега, јер је он добар (и) неблагодарнима и злима.
36Будите милостиви као што је милостив Отац ваш.
37И не судите, па вам неће судити. И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и опростиће вам се.
38Дајите, и даће вам се. Меру добру, набијену, стресену, препуну даће вам у наручје ваше; јер каквом мером мерите, онаком ће вам се вратити.
39А каза им и причу: Зар може слепац слепца водити? Неће ли обојица пасти у јаму?
40Нема ученика над учитеља, него и кад се сасвим изучи, биће као учитељ његов.
41А што видиш трун у оку брата свога, а брвна у своме оку не осећаш?
42Како можеш рећи брату своме: Брате, дај да извадим трун који је у оку твоме, а сам не видиш брвна у своме оку? Претворицо, извади прво брвно из ока свога, па онда можеш гледати како ћеш да извадиш трун који је у оку брата твога.
43Јер нема добра дрвета да рађа зао род, а ни зла дрвета да рађа добар род.
44Јер се свако дрво по своме роду познаје. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине.
45Добар човек из добре ризнице срца свога износи добро, а зао из зле износи зло. Јер уста његова говоре оно чега је срце његово пуно.
46А што ме зовете: Господе, Господе!, а не чините што ја говорим?
47Сваки који долази к мени и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48Он је као човек који гради кућу, па ископа дубоко и удари темељ на камену. А кад дођоше воде, навали река на ту кућу, и не може је покренути, јер беше добро саграђена.
49А који је чуо и није извршио, тај је као човек који је начинио кућу на земљи, без темеља, на коју навали река, и одмах се сруши, и страшан беше пад те куће.