1А кад га је једанпут народ опколио и слушао реч Божју,а он стајао код Генисаретског језера,
2виде два чамца на обали. Рибари беху изишли из њих и испираху мреже.
3И уђе у један од чамаца, који је био Симонов, и замоли га да мало одмакне од обале. И седе и учаше народ из чамца.
4А кад престаде говорити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже своје па ловите!
5А Симон одговори и рече: Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо ухватили; али на твоју реч бацићу мреже.
6И кад то учинише, ухватише силну рибу, а мреже им се продераше.
7И дадоше знак другима у другом чамцу да дођу да им помогну. И дођоше и напунише оба чамца, скоро да потону.
8А кад то виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим и рече: Иди од мене, Господе, ја сам човек грешан!
9Јер и он и сви који беху с њим, дивљаху се лову риба што га уловише,
10а тако и Јаков и Јован, синови Зеведејеви, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, одсад ћеш људе ловити.
11И извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.
12И кад је био у једном граду, гле, беше онде човек, сав губав. И кад овај виде Исуса, паде ничице и умоли га: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.
13И пружи руку, дохвати га се и рече: Хоћу, очисти се! И одмах отиде губа с њега.
14И он му заповеди да ником не каже. Него иди, покажи се свештенику и принеси дар за своје очишћење, како је то заповедио Мојсије, за сведочанство њима.
15Али се глас о њему још већма ширио, и силан се народ скупљао да га чује и да их излечи од њихових болести.
16А он је живео повучено, по пустим местима, и молио се Богу.
17И једнога дана учаше он, и сеђаху онде фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима - и сила Господња тераше га да лечи.
18И, гле, људи ношаху на одру човека који је био узет, и гледаху да га унесу и метну пред њега.
19И како од народа не нађоше куда би га унели, попеше се на кров и спустише га кроз цигле с одром на среду, пред Исуса.
20И кад виде веру њихову, рече: Човече, опраштају ти се греси твоји!
21А књижевници и фарисеји почеше размишљати: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога -
22А Исус разуме мисли њихове и одговори им: Шта мислите у срцима својим?
23Шта је лакше, рећи: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани и ходај?
24Али да видите да Син човечји има власт опраштати грехе на земљи - рече узетоме - теби говорим. Устани, узми одар свој и иди кући!
25И одмах устаде пред њима, узе на чему је лежао и отиде кући својој славећи Бога.
26И пренеразише се сви, и слављаху Бога, и напунише се страха и говораху: Чуда се нагледасмо данас!
27И после тога изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном!
28И остави све, устаде и пође за њим.
29И спреми му Левије велику част код своје куће, и беше много цариника и других који беху с њима за трпезом.
30А фарисеји и књижевници њихови замераху ученицима његовим: Зашто једете и пијете с цариницма и грешницима?
31А Исус им одговори: Не требају здрави лекара, него болесни.
32Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање.
33А они му рекоше: Ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски, а твоји једу и пију.
34А Исус им рече: Зар можете сватове натерати да посте док је младожења с њима -
35Него ће доћи дани, и кад се (тада) отме од њих младожења, онда, у те дане, постиће.
36А каза им и причу: Нико не дере од нове хаљине да закрпи стару хаљину; иначе ће нову подерати, а старој неће личити закрпа од нове.
37И нико не лива ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, и оно ће се пролити, и мехови ће пропасти.
38Него ново вино треба ливати у нове мехове.
39И нико ко је пио старог, неће новог; јер вели: Старо је боље.