1А Исус се пун Д уха светога врати с Јордана. И водио га је дух по пустињи
2четрдесет дана, а ђаво га је кушао. И не једе ништа тих дана, а кад се они навршише, огладне.
3Тада му рече ђаво: Ако си Син Божји, кажи овоме камену да постане хлеб.
4А Исус му одговори: Написано је: "Не живи човек само о хлебу".
5И одведе га горе и показа му у тренут ока сва царства овога света.
6И рече му ђаво: Теби ћу дати сву ову власт и славу њихову, јер је мени предана и дајем је коме хоћу.
7Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће све твоје.
8А Исус одговори и рече му: Написано је. "Господу, Богу своме, клањај се и њему јединоме служи".
9И одведе га у Јерусалим, постави га на крило од храма, и рече му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;
10јер је написано: "Анђелима ће својим заповедити за тебе да те сачувају",
11и: "На рукама ће те носити, да не запнеш за камен ногом својом".
12А Исусу одговори и рече му: Речено је: "Не кушај Господа, Бога свога".
13И кад ђаво сврши сва кушања, отиде од њега за неко време.
14И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и глас о њему рашири се по свему ономе крају.
15И учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.
16И дође у Назарет, где је одрастао, и отиде, по своме обичају, у суботни дан у синагогу. И устаде да чита.
17И дадоше му књигу пророка Исаије; отвори књигу и нађе место где беше написано:
18Дух је Господњи на мени, јер ме је помазао да проповедам еванђеље сиромашнима, послао ме је да јавим заробљенима да ће се отпустити и слепима да ће прогледати, да отпустим потлачене,
19да објавим пријатну годину Господњу.
20И затвори књигу, даде је слузи и седе, и сви у сингоги гледаху на њ.
21И поче им говорити: Данас се испунило ово писмо што сте га чули.
22И сви му одобраваху и дивљаху се пријатним речима које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
23И рече им: Свакако ћете ми рећи пословицу: Лекару, излечи се сам! Све што смо чули да је било у Кафарнауму, учини и овде, у постојбини својој!
24И рече: Заиста, кажем вам: Ниједан пророк није мио у постојбини својој.
25Истину вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино, кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи,
26и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску, жени удовици.
27И много је губавих било у Израиљу за пророка Јелисеја, и ниједан се од њих не очисти до Неман Сирац.
28И сви се у синагоги напунише гнева кад чуше ово.
29Усташе, истераше га напоље из града и одведоше га до ивице брда на коме беше сазидан њихов град, да га баце доле.
30Али он прође између њих и оде.
31И сиђе у Кафарнаум, град галилејски, и учаше их у суботу.
32И дивљаху се науци његовој, јер речи његове беху силне.
33И беше у синагоги човек у коме је био дух нечистог демона, и повика из гласа:
34Ух, махни нас се, Исусе Назарећанине! Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: светац Божји!
35И заповеди му Исус и рече: Умукни и изиђи из њега! И обори га демон на среду и изиђе из њега и ништа му не учини.
36И сви се чуђаху, и говораху један другоме: Каква је то реч? Влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе!
37И глас о њему рашири се по свима околним местима.
38Тада оде из синагоге и дође у кућу Симонову. А ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и замолише га за њу.
39И стаде више ње, заповеди грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
40А кад је сунце зашло, сви који су имали болесника од различних болести, довођаху их к њему. А он на сваког од њих меташе руке и исцељиваше их.
41А и демони излажаху из многих и викаху: Ти си син Божји! А он их укори и не даде им да говоре; јер су знали да је он Месија.
42А кад наста дан, изиђе и отиде на једно пусто место. А народ га је тражио, и дође к њему, и држаху га да не оде од њих.
43А он им рече: И другим градовима треба да проповедам радосну вест о царству Божјем, јер сам за то послан.
44И проповедао је по синагогама јудејским.