1А у петнаестој години владања цара Тиверија, кад је Понтије Пилат био прокуратор у Јудеји, Ирод тетрарх у Галилеји, и Филип, брат његов, тетрарх у Итуреји и Трахонитиди, Лисанија тетрарх у Авилини,
2за првосвештеника Ане и Кајафе - рече Бог Јовану, сину Захаријину, у пустињи.
3И прође сву околину јорданску и проповедаше крштење покајања за опроштење греха,
4као што је написано у књизи речи Исаије пророка: "Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове!
5Све долине нека се испуне, и сва брда и брежуљци нека се сравне са земљом, и што је криво, нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки -
6и сви ће људи видети спасење Божје".
7Говораше, дакле, народу који је излазио да их он крсти: Породи гујини, ко вас научи да бежите од гнева који иде?
8Него - родите родове достојне покајања! И не мислите: имамо оца Аврама! Јер вам кажем: Бог може од овога камења подићи децу Авраму!
9А већ и секира стоји дрвету код корена; па свако дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ се баца.
10И питаше га народ: Ша, дакле, да чинимо?
11А он им одговори: Ко има две хаљине, нека да једну ономе који нема; и ко има хране, нека чини исто тако!
12А дођоше и цариници да их крсти и рекоше му: Учитељу, шта да чинимо?
13А он им рече: Не узимајте више него што вам је заповеђено!
14А питаху га и војници: А ми шта да чинимо? И рече им: Никоме не чините силе, никога не опадајте, и будите задовољни платом својом!
15А како народ очекиваше (Месију) и размишљаху сви у срцима својим о Јовану: да није он Месија,
16одговори Јован свима: Ја вас кршћавам водом; али иде јачи од мене, коме нисам достојан одрешити ремена на обући његовој: тај ће вас крстити Духом светим и огњем.
17Он држи лопату у руци својој да очисти гувно своје и скупи пшеницу у житницу своју, а плеву ће сажећи огњем који се не може угасити.
18И још много друго шта напомињући, проповедао је народу еванђеље.
19А Ирод четвртовласник, кога је он за Иродиаду, жену брата његова, и за сва зла што их је учинио Ирод, корио,
20додаде на све још и ово: затвори Јована у тамницу.
21А кад се крстио сав народ, па и Исус то учинио и онда се Богу молио, отвори се небо,
22Дух свети сиђе на њ у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба. Ти си Син мој љубазни, ти си по мојој вољи!
23И он, Исус, имао је, кад је почео, око тридесет година, и био је, као што се мислило, син Јосифов, Илијев,
24Мататов, Левијев, Мелхијев, Јанејев, Јосифов,
25Мататијин, Амосов, Наумов, Еслијев, Нангејев,
26Матов, Мататијин, Семеинов, Јосихов, Јодин,
27Јоананов, Рисин, Зоровавељов, Салатилов, Ниријев,
28Мелхијев, Адијев, Косамов, Елмаданов, Иров,
29Исусов, Елиезеров, Јоримов, Мататов, Левијев,
30Симеонов, Јудин, Јосифов, Јонамов, Елиакимов,
31Мелејин, Менин, Мататин, Натанов, Давидов,
32Јесејев, Јовидов, Возов, Салин, Насонов,
33Аминадавов, Админов, Арнијев, Есромов, Фаресов, Јудин,
34Јаковљев, Исааков, Аврамов, Тарин, Нахоров,
35Серухов, Рагавов, Фалеков, Еверов, Салин,
36Каинамов, Арфаксадов, Симов, Нојев, Ламехов,
37Матусалин, Енохов, Јаредов, Малелеилов, Каинанов,
38Еносов, Ситов, Адамов, Божји.