1А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб и донесоше мирисе што их спремише.
2Али нађоше камен одваљен од гроба,
3И кад уђоше, не нађоше тела Господа Исуса.
4Кад се оне чуђаху томе, гле, два човека стадоше пред њих у сјајним хаљинама.
5Оне се уплашише и оборише лица к земљи, а ови им рекоше: Што тражите живога међу мртвима?
6Није овде, него устаде. Сетите се како вам је говорио још кад је био у Галилеји:
7Син човечји треба да се преда у руке грешних људи и да се разапне и трећи дан да устане.
8И сетише се његових речи;
9вратише се од гроба и јавише све ово једанаесторици и свима осталима.
10Марија Магдалина, Јована, Марија Јаковљева и остале с њима казаше ово апостолима.
11А њима се ове речи учинише као бенетање, и не вероваху им.
12А Петар устаде и отрча ка гробу; нагнувши се, виде само повоје, и отиде чудећи се у себи шта би.
13И, гле, двојица од њих иђаху истога дана у село које је од Јерусалима далеко шест стадија и зове се Емаус.
14Они говораху међу собом о свима овим догађајима.
15А кад се они разговараху и препираху, и сам се Исус прибижи и иђаше с њима.
16Али очи њихове се држаху те га не познаше.
17И рече им: Какав је то разговор што га имате међу собом на путу? И стадоше жалосни.
18А један, по имену Клеопа, одговори му: Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19И рече им: Шта? А они му рекоше: За Исуса Назарећанина, који је био пророк, силан у делу и речи пред Богом и свим народом.
20Како га наши првосвештеници и старешине предадоше да се осуди на смрт и разапеше га -
21а ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља. И сврх свега тога данас је већ трећи дан како то би.
22А уплашише нас и неке наше жене које су била рано на гробу,
23и кад не нађоше тела његова, дођоше и рекоше да су им се јавили анђели, који су казали да је он жив.
24И неки од наших отидоше на гроб и нађоше тако као што су казале жене, али њега нису видели.
25А он им рече: О безумни, како тешко верујете у све што су казали пророци!
26Зар није требао Месија то да претрпи, па да уђе у славу своју?
27И, почевши од Мојсија и од свих пророка, разјасни им што је за њега речено у свему писму.
28И кад се прибижише селу у који иђаху, он се правио као да хоће даље да иде.
29И натераше га говорећи: Остани с нама, јер је близу вече и дан је већ нагао. И уђе да остане с њима.
30И кад је лежао с њима за трпезом, узе хлеб, благослови га, изломи и даваше им.
31Тада им се отворише очи, и познаше га; али њега нестаде.
32И рекоше један другоме: Није ли срце наше горело у нама кад нам је путем говорио и тумачио нам писма?
33И још тога часа усташе и вратише се у Јерусалим. И нађоше једнаесторицу и њихове другове заједно.
34Ови говораху: Заиста је устао Господ и јавио се Симону!
35А они причаху шта је било на путу и како су га познали кад је ломио хлеб.
36А кад они то говораху,стаде он међу њих и рече им: Мир вам!
37А они, у трепету и страху, мишљаху да виде духа.
38И рече им: Што се плашите, и зашто се јавља сумња у срцима вашим?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом. Опипајте ме и видите: дух нема меса и костију као што видите да ја имам.
40И кад то рече, показа им руке и ноге.
41А како они још не вероваху од радости и чуђаху се, рече им: Имате лиовде што за јело?
42А они му дадоше комад печене рибе.
43И узе и поједе пред њима.
44И рече им: Ово су моје речи које сам вам говорио још док сам био с вама: Све се мора свршити што је за мене написано у закону Мојсијеву, пророцима и псалмима.
45Тада им отвори ум да разумеју писма,
46и рече им: Тако је написано, да Месија треба да страда и трећи дан да устане из мртвих;
47и у његово име треба да се проповеда покајање за опроштење греха свима народима, почевши од Јерусалима.
48Ви сте сведоци овоме:
49И, ево, ја ћу послати обећање Оца свога на вас; а ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.
50Тада их изведе до Витаније, подигну руке своје и благослови их.
51И кад их је благосиљао, одступи од њих и узношаше се на небо.
52А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53И беху једнако у храму и слављаху Бога.