Luke 23
1 И усташе сви и одведоше га Пилату.
2 И почеше га оптуживати: Овога нађосмо да отпађује наш народ и забрањује давати цару царевину, и говори да је он Месија, цар.
3 А Пилат га упита: Јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори: Ти кажеш.
4 А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човеку.
5 А они наваљиваху и говораху: Он буни народ, учећи по свој Јудеји, почевши од Галилеје па довде.
6 А кад Пилат чу то, упита је ли он Галилејац.
7 И кад дозна да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму.
8 А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло; одавно је већ желео да га види, јер је чуо за њега, и надао се да ће видети какво чудо од њега.
9 И пита га много, али му он не одговори ништа.
10 А првосвештеници и књижевници стајаху и оптуживаху га јако.
11 Тада га Ирод са својим војницима презре и наруга му се, обуче му сјајну хаљину и посла га натраг Пилату.
12 Тога дана се помирише Ирод и Пилат; јер су пре били у завади.
13 А Пилат сазва првосвештенике, старешине и народ
14 и рече им: Доведосте ми овога човека као да он отпађује народ, и, ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овом човеку ниједне кривице што ви на њега говорите.
15 А ни Ирод; јер га нам је натраг послао. И, ето, није учинио ништа што би заслужило смрт.
16 Да га, дакле, ишибам и пустим.
17 ...
18 А они сви повикаше: Узми овога, а пусти нам Вараву!
19 За некакву буну у граду и за убиство беше овај бачен у тамницу.
20 А Пилат им опет поче говорити, јер је хтео да пусти Исуса.
21 А они викаху: Распни га, распни!
22 А он им по трећипут рече: Па какво је зло учинио он? Ја не нађох на њему ништа што би заслужило смрт. Да га, дакле, ишибам и пустим.
23 А они наваљиваху с великом виком и искаху да се он разапне; и њихова вика надвлада.
24 Тада Пилат пресуди да буде као што они траже.
25 И пусти онога што га искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за убиство, а Исуса остави на њихову вољу.
26 И кад га поведоше, ухватише некога Симона из Кирине, који је ишао из поља, и метнуше на њега крст да га носи за Исусом.
27 А за њим иђаше много народа и жена, који нарицаху и плакаху за њим.
28 А Исус се осврну на њих и рече: Кћери Јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом!
29 Јер, ето, иду дани када ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише!
30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас!, и бреговима: Покрите нас!
31 Јер кад се овако ради са зеленим дрветом, шта ће бити од сухог?
32 А вођаху с њим још и два злочинца да их погубе.
33 И кад дођоше на место које се зове "Лубања", онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне, а другог с леве стране.
34 А Исус рече: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! Тада разделише хаљине његове коцком.
35 И стајао је народ и гледао. А старешине се ругаху и говораху: Другима је помогао, нека помогне себи, ако је он избрани Месија Божји!
36 А ругаху му се и војници; приступаху му и даваху му оцат
37 и говораху: Ако си ти цар јудејски, помози сам себи!
38 А беше и натпис над њим: Ово је цар јудејски.
39 А један од обешених злочинаца хуљаше на њега: Зар ниси ти Месија? Помози себи и нама!
40 А други му одговори и караше га: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам тако осуђен?
41 И то, ми праведно, јер примамо што наша дела заслужују; али он никаква зла није учинио.
42 И рече: Исусе, сети ме се кад дођеш у царство своје!
43 И рече му: Заиста, кажем ти. Данас ћеш са мном бити у рају.
44 А беше већ око шестога часа; и тама би по свој земљи до часа деветога.
45 Сунце помрча, а завеса у храму раздера се на пола.
46 И повика Исус из гласа: Оче, у твоје руке предајем дух свој! И кад ово рече, издахну.
47 А кад капетан виде шта би, стаде хвалити Бога и рече: Заиста је овај човек био праведник!
48 И сав народ који се био скупио да гледа ово, кад виде шта би, врати се кући бијући се у прса.
49 А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које су с њиме дошле из Галилеје, и гледаху ово.
50 И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, добар и праведан човек
51 - он не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело -, из Ариматеје, града јудејског, који је чекао царства Божјег,
52 приступи Пилату и заиска тело Исусово.
53 И скиде га, обави платном и метну га у гроб, исечен у камену, у коме још нико никада није лежао.
54 А беше петак, и субота освиташе.
55 А ишле су за њим жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како се метну тело његово.
56 Па се вратише кући и спремише мирисе и миро. У суботу осташе на миру, по закону.