1И усташе сви и одведоше га Пилату.
2И почеше га оптуживати: Овога нађосмо да отпађује наш народ и забрањује давати цару царевину, и говори да је он Месија, цар.
3А Пилат га упита: Јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори: Ти кажеш.
4А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човеку.
5А они наваљиваху и говораху: Он буни народ, учећи по свој Јудеји, почевши од Галилеје па довде.
6А кад Пилат чу то, упита је ли он Галилејац.
7И кад дозна да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму.
8А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло; одавно је већ желео да га види, јер је чуо за њега, и надао се да ће видети какво чудо од њега.
9И пита га много, али му он не одговори ништа.
10А првосвештеници и књижевници стајаху и оптуживаху га јако.
11Тада га Ирод са својим војницима презре и наруга му се, обуче му сјајну хаљину и посла га натраг Пилату.
12Тога дана се помирише Ирод и Пилат; јер су пре били у завади.
13А Пилат сазва првосвештенике, старешине и народ
14и рече им: Доведосте ми овога човека као да он отпађује народ, и, ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овом човеку ниједне кривице што ви на њега говорите.
15А ни Ирод; јер га нам је натраг послао. И, ето, није учинио ништа што би заслужило смрт.
16Да га, дакле, ишибам и пустим.
17...
18А они сви повикаше: Узми овога, а пусти нам Вараву!
19За некакву буну у граду и за убиство беше овај бачен у тамницу.
20А Пилат им опет поче говорити, јер је хтео да пусти Исуса.
21А они викаху: Распни га, распни!
22А он им по трећипут рече: Па какво је зло учинио он? Ја не нађох на њему ништа што би заслужило смрт. Да га, дакле, ишибам и пустим.
23А они наваљиваху с великом виком и искаху да се он разапне; и њихова вика надвлада.
24Тада Пилат пресуди да буде као што они траже.
25И пусти онога што га искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за убиство, а Исуса остави на њихову вољу.
26И кад га поведоше, ухватише некога Симона из Кирине, који је ишао из поља, и метнуше на њега крст да га носи за Исусом.
27А за њим иђаше много народа и жена, који нарицаху и плакаху за њим.
28А Исус се осврну на њих и рече: Кћери Јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом!
29Јер, ето, иду дани када ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише!
30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас!, и бреговима: Покрите нас!
31Јер кад се овако ради са зеленим дрветом, шта ће бити од сухог?
32А вођаху с њим још и два злочинца да их погубе.
33И кад дођоше на место које се зове "Лубања", онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне, а другог с леве стране.
34А Исус рече: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! Тада разделише хаљине његове коцком.
35И стајао је народ и гледао. А старешине се ругаху и говораху: Другима је помогао, нека помогне себи, ако је он избрани Месија Божји!
36А ругаху му се и војници; приступаху му и даваху му оцат
37и говораху: Ако си ти цар јудејски, помози сам себи!
38А беше и натпис над њим: Ово је цар јудејски.
39А један од обешених злочинаца хуљаше на њега: Зар ниси ти Месија? Помози себи и нама!
40А други му одговори и караше га: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам тако осуђен?
41И то, ми праведно, јер примамо што наша дела заслужују; али он никаква зла није учинио.
42И рече: Исусе, сети ме се кад дођеш у царство своје!
43И рече му: Заиста, кажем ти. Данас ћеш са мном бити у рају.
44А беше већ око шестога часа; и тама би по свој земљи до часа деветога.
45Сунце помрча, а завеса у храму раздера се на пола.
46И повика Исус из гласа: Оче, у твоје руке предајем дух свој! И кад ово рече, издахну.
47А кад капетан виде шта би, стаде хвалити Бога и рече: Заиста је овај човек био праведник!
48И сав народ који се био скупио да гледа ово, кад виде шта би, врати се кући бијући се у прса.
49А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које су с њиме дошле из Галилеје, и гледаху ово.
50И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, добар и праведан човек
51- он не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело -, из Ариматеје, града јудејског, који је чекао царства Божјег,
52приступи Пилату и заиска тело Исусово.
53И скиде га, обави платном и метну га у гроб, исечен у камену, у коме још нико никада није лежао.
54А беше петак, и субота освиташе.
55А ишле су за њим жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како се метну тело његово.
56Па се вратише кући и спремише мирисе и миро. У суботу осташе на миру, по закону.