Luke 22
1 А приближавао се празник бесквасних хлебова, који се зове пасха.
2 И првосвештеници и књижевници гледаху како би га убили; јер су се бојали народа.
3 Тада уђе сотона у Јуду који се звао Искариотски и био један од дванаесторице.
4 И отиде и договори се с првосвештеницима и заповедницима како ће им га издати.
5 И обрадоваше се, и уговорише да му даду новаца.
6 И он обећа, и тражио је згоду да им га преда кад не буде народа око њега.
7 И дође дан бесквасних хлебова, у који је требало клати пасху.
8 И посла Петра и Јована и рече: Идите, спремите нам пасху да једемо.
9 А они му рекоше: Где хоћеш да спремимо?
10 А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи воде у крчагу. Идите за њим у кућу у коју он уђе.
11 И домаћину кажите: Учитељ те пита: Где је дворница где ћу јести пасху с ученицима својим?
12 И он ће вам показати велику, патосану собу; онде спремите.
13 А они отидоше и нађоше као што им је рекао, и спремише пасху.
14 И кад дође час, леже за трпезу, и апостоли с њиме.
15 И рече им: Врло сам желео да једем ову пасху с вама пре него што страдам.
16 Јер вам кажем: Нећу је више јести док се не испуни у царству Божјем.
17 И узе чашу, захвали Богу и рече. Узмите је и разделите међу собом.
18 Јер вам кажем: Нећу више пити од рода виноградскога док не дође царство Божје.
19 И узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима и рече: Ово је тело моје, које се за вас даје. Ово чините за мој спомен!
20 Тако и чашу по вечери, и рече: Ова је чаша нови савез мојом крвљу, која сеза вас пролива.
21 Али, гле, рука мога издајника са мном је на трпези!
22 Син човечји, истина, иде као што је одређено, али тешко ономе човеку који га издаје!
23 И они почеше питати један другога, који би од њих био тај који ће то учинити.
24 А дође и до препирања међу њима, који се од њих чини да је највећи.
25 А он им рече: Цареви народни господаре њима, и који имају власт над њима, зову се добротвори.
26 Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи, и старешина као слуга.
27 Јер који је већи, који је за трпезом или који служи? Није ли онај за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29 И ја остављам вама царство, као што је Отац мој оставио мени;
30 да једете и пијете за мојом трпезом у царству моме, и да седите на престолима и владате над дванаест племена Израиљевих.
31 Симоне, Симоне, ето вас је искао сотона да би вас чинио као пшеницу.
32 Али ја се молих за тебе да твоја вера не престане. И ти, кад се једном обратиш, утврди браћу своју.
33 А он му рече: Господе, с тобом сам готов и у тамницу и у смрт ићи!
34 А он рече: кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш.
35 И рече им: Кад вас посла без кесе, торбе и обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: Ништа.
36 А он им рече: Али сад - који има кесу, нека је узме, тако и торбу, а који нема, нека прода хаљину своју и купи мач.
37 Јер вам кажем: Мора се на мени извршити ово што стоји у писму: "И метнуше га међу злочинце" - јер ја сам своје свршио.
38 А они рекоше: Господе, ево овде два мача. А он им рече: Доста је.
39 Тада изиђе и отиде, по обичају, на Маслинску гору. А с њим отидоше и ученици.
40 И кад дође на место, рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст!
41 И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, клекну на колена и мољаше се Богу:
42 Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене! Али не моја воља, него твоја да буде!
43 И јави му се анђео с неба и крепио га је.
44 И будући у страху, још се боље молио. Зној његов беше као капље крви које капљу на земљу.
45 И уста од молитве, дође к ученицима и нађе их где спавају од жалости.
46 И рече им: Што спавате? Устаните и молите се Богу да не паднете у напаст!
47 Док је он још говорио, гле, дође велика гомила људи; један од дванаесторице, по имену Јуда, ишао је пред њима, и приступи Исусу да га пољуби.
48 А Исус му рече: Јуда, зар пољупцем издајеш Сина човечјег?
49 А кад његови пратиоци видеше шта ће бити, рекоше: Господе, пратиоци видеше шта ће бити, рекоше: Господе, да бијемо мачем?
50 И удари један од њих првосвештеникова слугу и одсече му десно ухо.
51 А Исус одговори и рече: Оставите то! И дохвати се уха и излечи слугу.
52 А првосвештеницима, заповедницима храма и старешинама који су дошли на њега, рече Исус: као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама.
53 Кад сам сваки дан био с вама у храму, нисте дигли руку на мене. Али ово је ваш час и област таме.
54 А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у кућу првосвештеникову. А Петар иђаше за њим издалека.
55 И кад наложише ватру насред дворишта и сеђаху заједно, сеђаше и Петар међу њима.
56 И спази га једна слушкиња где седи код ватре, погледа на њега и рече: И овај је био с њим.
57 А он га се одрече: Не знам га, жено!
58 И мало затим виде га други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Нисам, човече!
59 И после тако једнога часа потврђивао је други један: Заиста је и овај био с њим, јер је и Галилејац.
60 А Петар рече: Човече, не знам шта говориш. И одмах, док је он још говорио, запева петао.
61 И Господ се обазре и погледа на Петра, и Петар се сети речи Господње, како му рече: Пре него што петао данас запева, трипут ћеш ме се одрећи.
62 И изиђе напоље и плака горко.
63 А људи који га држаху, ругаху му се и бијаху га;
64 покрише га, па га питаху: прореци, ко те је ударио?
65 И многе друге хуле говораху на њега.
66 А кад свану, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој суд
67 и рекоше: Ако си ти Месија, кажи нам! А он им рече: Ако вам кажем, нећете веровати;
68 а ако вас запитам, нећете ми одговорити.
69 Одсад ће Син човечји седети с десне стране силе Божје.
70 Тада рекоше сви: Ти си, дакле, Син Божји? А он им рече: Ви кажете да сам.
71 А они рекоше: Шта нам још треба сведочанство? Сами смо чули из његових уста.