1А приближавао се празник бесквасних хлебова, који се зове пасха.
2И првосвештеници и књижевници гледаху како би га убили; јер су се бојали народа.
3Тада уђе сотона у Јуду који се звао Искариотски и био један од дванаесторице.
4И отиде и договори се с првосвештеницима и заповедницима како ће им га издати.
5И обрадоваше се, и уговорише да му даду новаца.
6И он обећа, и тражио је згоду да им га преда кад не буде народа око њега.
7И дође дан бесквасних хлебова, у који је требало клати пасху.
8И посла Петра и Јована и рече: Идите, спремите нам пасху да једемо.
9А они му рекоше: Где хоћеш да спремимо?
10А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи воде у крчагу. Идите за њим у кућу у коју он уђе.
11И домаћину кажите: Учитељ те пита: Где је дворница где ћу јести пасху с ученицима својим?
12И он ће вам показати велику, патосану собу; онде спремите.
13А они отидоше и нађоше као што им је рекао, и спремише пасху.
14И кад дође час, леже за трпезу, и апостоли с њиме.
15И рече им: Врло сам желео да једем ову пасху с вама пре него што страдам.
16Јер вам кажем: Нећу је више јести док се не испуни у царству Божјем.
17И узе чашу, захвали Богу и рече. Узмите је и разделите међу собом.
18Јер вам кажем: Нећу више пити од рода виноградскога док не дође царство Божје.
19И узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима и рече: Ово је тело моје, које се за вас даје. Ово чините за мој спомен!
20Тако и чашу по вечери, и рече: Ова је чаша нови савез мојом крвљу, која сеза вас пролива.
21Али, гле, рука мога издајника са мном је на трпези!
22Син човечји, истина, иде као што је одређено, али тешко ономе човеку који га издаје!
23И они почеше питати један другога, који би од њих био тај који ће то учинити.
24А дође и до препирања међу њима, који се од њих чини да је највећи.
25А он им рече: Цареви народни господаре њима, и који имају власт над њима, зову се добротвори.
26Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи, и старешина као слуга.
27Јер који је већи, који је за трпезом или који служи? Није ли онај за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29И ја остављам вама царство, као што је Отац мој оставио мени;
30да једете и пијете за мојом трпезом у царству моме, и да седите на престолима и владате над дванаест племена Израиљевих.
31Симоне, Симоне, ето вас је искао сотона да би вас чинио као пшеницу.
32Али ја се молих за тебе да твоја вера не престане. И ти, кад се једном обратиш, утврди браћу своју.
33А он му рече: Господе, с тобом сам готов и у тамницу и у смрт ићи!
34А он рече: кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш.
35И рече им: Кад вас посла без кесе, торбе и обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: Ништа.
36А он им рече: Али сад - који има кесу, нека је узме, тако и торбу, а који нема, нека прода хаљину своју и купи мач.
37Јер вам кажем: Мора се на мени извршити ово што стоји у писму: "И метнуше га међу злочинце" - јер ја сам своје свршио.
38А они рекоше: Господе, ево овде два мача. А он им рече: Доста је.
39Тада изиђе и отиде, по обичају, на Маслинску гору. А с њим отидоше и ученици.
40И кад дође на место, рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст!
41И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, клекну на колена и мољаше се Богу:
42Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене! Али не моја воља, него твоја да буде!
43И јави му се анђео с неба и крепио га је.
44И будући у страху, још се боље молио. Зној његов беше као капље крви које капљу на земљу.
45И уста од молитве, дође к ученицима и нађе их где спавају од жалости.
46И рече им: Што спавате? Устаните и молите се Богу да не паднете у напаст!
47Док је он још говорио, гле, дође велика гомила људи; један од дванаесторице, по имену Јуда, ишао је пред њима, и приступи Исусу да га пољуби.
48А Исус му рече: Јуда, зар пољупцем издајеш Сина човечјег?
49А кад његови пратиоци видеше шта ће бити, рекоше: Господе, пратиоци видеше шта ће бити, рекоше: Господе, да бијемо мачем?
50И удари један од њих првосвештеникова слугу и одсече му десно ухо.
51А Исус одговори и рече: Оставите то! И дохвати се уха и излечи слугу.
52А првосвештеницима, заповедницима храма и старешинама који су дошли на њега, рече Исус: као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама.
53Кад сам сваки дан био с вама у храму, нисте дигли руку на мене. Али ово је ваш час и област таме.
54А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у кућу првосвештеникову. А Петар иђаше за њим издалека.
55И кад наложише ватру насред дворишта и сеђаху заједно, сеђаше и Петар међу њима.
56И спази га једна слушкиња где седи код ватре, погледа на њега и рече: И овај је био с њим.
57А он га се одрече: Не знам га, жено!
58И мало затим виде га други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Нисам, човече!
59И после тако једнога часа потврђивао је други један: Заиста је и овај био с њим, јер је и Галилејац.
60А Петар рече: Човече, не знам шта говориш. И одмах, док је он још говорио, запева петао.
61И Господ се обазре и погледа на Петра, и Петар се сети речи Господње, како му рече: Пре него што петао данас запева, трипут ћеш ме се одрећи.
62И изиђе напоље и плака горко.
63А људи који га држаху, ругаху му се и бијаху га;
64покрише га, па га питаху: прореци, ко те је ударио?
65И многе друге хуле говораху на њега.
66А кад свану, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој суд
67и рекоше: Ако си ти Месија, кажи нам! А он им рече: Ако вам кажем, нећете веровати;
68а ако вас запитам, нећете ми одговорити.
69Одсад ће Син човечји седети с десне стране силе Божје.
70Тада рекоше сви: Ти си, дакле, Син Божји? А он им рече: Ви кажете да сам.
71А они рекоше: Шта нам још треба сведочанство? Сами смо чули из његових уста.