1У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Бог беше Логос.
2Овај беше у почетку у Бога.
3Све је кроз њега постало, и без њега ништа није постало што је постало.
4У њему беше живот, и овај живот беше светлост људима.
5И светлост светли у тами, и - тама је не прихвати.
6Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован.
7Овај дође за сведочанство, да сведочи за светлост, да сви верују кроз њега.
8Не беше он светлост, него (само) да сведочи за светлост.
9А права светлост, која осветљује свакога човека, долажаше на свет.
10На свету беше, и свет кроз њега поста, и - свет га не позна.
11У своју кућу дође, и - његови га не примише.
12А свима који га примише, даде им власт да буду деца Божја, (онима) који верују у име његово,
13који се не родише од крви, ни од воље меса, ни од воље мужевље, него од Бога.
14И Логос поста човек од меса и крви и станова међу нама, и гледасмо славу његову, славу као јединорођенога од Оца, пун благодати и истине.
15Јован сведочи за њега и виче: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде, претече ме, јер пре мене беше.
16Јер од његова изобиља сви ми примисмо, и то благодат за благодаћу.
17Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина дође кроз Исуса Христа.
18Бога никад нико није видео; јединорођени, Бог, који је у наручју Очину, он (га) јави.
19Ово је сведочанство Јованово кад Јудеји из Јерусалима послаше к њему свештенике и левите да га питају: Ко си ти?
20И он призна и не порече, и призна: Ја нисам Месија.
21И запиташе га: Ко си, дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
22Тада му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима који су нас послали. Шта кажеш за себе?
23Рече: Ја сам "глас онога што виче у пустињи: Поравните пут Господњи!" - као што каза пророк Исаија.
24И посланици беху од фарисеја.
25И запиташе га и рекоше му: зашто, дакле, кршћаваш кад ти ниси Месија, ни Илија, ни пророк?
26А Јован им одговори: Ја кршћавам (само) водом; међу вама стоји онај кога ви не знате,
27који за мном иде, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој.
28Ово би у Витанији преко Јордана, где је Јован кршћавао.
29Сутрадан виде Исуса где иде к њему, и рече: Ево јагње Божје које уништава грех света!
30Ово је онај за кога ја рекох: За мном иде човек који ме претече, јер пре мене беше.
31И ја га не знадох; али зато дођох ја да крстим водом, да га објавим Израиљу.
32И посведочи Јован: Видех Духа где силази с неба као голуб, и оста на њему.
33И ја га не знадох; али онај који ме посла да крстим водом, тај ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом светим.
34И ја сам видео, и засведочио сам да је овај Син Божји.
35Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од његових ученика,
36и погледавши на Исуса који је туда пролазио, рече: Ево јагње Божје!
37И чуше га оба ученика кад то каза и пођоше за Исусом.
38А Исус се осврну, и кад виде да иду за њим, рече им: Шта хоћете? А они му рекоше: Рави - т.ј. преведено: учитељу -, где станујеш?
39Рече им: Дођите па ћете видети. И дођоше и видеше где станује, и осташе у њега тај дан. А беше око десетога часа.
40Један од двојице који чуше (оне речи) од Јована и иђаху за Исусом, беше Андрија, брат Симона Петра.
41Овај нађе прво свога брата Симона и рече му: Нашли смо Месију - т.ј. преведено: Христос (Помазаник).
42И доведе га к Исусу. Исус погледа на њега и рече: Ти си Симон, син Јованов; ти ћеш се звати Кифа - што значи: Петар (стена).
43Сутрадан хтеде да оде у Галилеју, и нађе Филипа. И рече му Исус: Хајде за мном!
44А Филип беше из Витсаиде, из града Андријина и Петрова.
45Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога Мојсије писа у закону и пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.
46А Натанаило му рече: Зар из Назарета може бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види!
47А Исус виде Натанаила где иде к њему и рече за њега: Ево правога Израиљца у коме нема лажи.
48Реч му Натанаило: Откуда ме познајеш? А Исус одговори и рече му: Пре него што те Филип позва, видех те кад си био под смоквом.
49Одговори му Натанаило: Рави, ти си Син Божји, ти си цар Израиљев!
50А Исус одговори и рече му: Што ти казах да те видех под смоковм, зато верујеш? Видећеш веће од овога.
51И рече му: Заиста, заиста, кажем вам: Видећете небо отворено и анђеле Божје где се пењу и силазе на Сина човечјег.