John 2
1 Трећега дана беше свадба у Кани галилејској, и била је онде мати Исусова.
2 А беху позвани на свадбу и Исус и ученици његови.
3 И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.
4 А Исус јој рече: Махни ме се, жено! Још није дошао мој час.
5 А мати његова рече слугама: Што вам каже, учините!
6 Беше, пак, онде, ради јудејског чишћења, шест водених судова од камена, од по два или три метрита.
7 Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до горе.
8 И рече им: Захитите сад и носите трпезару. И однесоше.
9 А кад трпезар окуси воду која је постала вино - он није знао откуда је, а слуге које су захитиле воду, знале су - зовну трпезар младожењу
10 и рече му: Сваки човек износи прво добро вино, и (тек) кад се опију, онда горе; ти си чувао добро вино до сада.
11 Тако Исус учини прво чудо, у Кани галилејској, и показа славу своју: и ученици његови вероваше у њега.
12 Потом сиђе у Кафарнаум, он, мати његова, браћа његова и ученици његови, и онде осташе само неколико дана.
13 И беше близу пасха јудејска, и Исус отиде горе у Јерусалим.
14 И нађе у храму где седе они што продаваху говеда, овце и голубове, и оне који мењаху новце.
15 И начини бич од узица и истера све из храма, и овце и говеда; мењачима просу новце и испремета столове,
16 а онима што продаваху голубове, рече: Носите ово одавде, не чините од дома Оца мога дома трговачког!
17 И ученици се његови сетише да је написано: "Ревност за кућу твоју појешће ме".
18 Тада Јудеји одговорише и рекоше му: Какав нам знак можеш показати, да смеш то чинити?
19 А Исус одговори и рече им: Срушите овај храм, и ја ћу га за три дана подићи!
20 Тада рекоше Јудеји: Четрдесет и шест година грађен је овај храм - и ти ћеш га за три дана подићи?
21 А он је говорио о храму тела свога.
22 Па кад је устао из мртвих, сетише се ученици његови да је он то рекао, и повероваше писму и речи коју рече Исус.
23 А кад је о празнику пасхе био у Јерусалиму, многи повероваше у име његово, јер видеше његова чудеса што их је чинио.
24 Али Исус није поверавао себе њима, јер их је све знао,
25 и није му требало да ко сведочи за човека; сам је знао шта беше у човеку.