1А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, члан јудејског синедриона.
2Овај дође к њему ноћу и рече му: Рави, знамо да си ти од Бога дошао учитељ; јер нико не може чинити ових чудеса што их чиниш ти, ако није Бог с њим.
3А Исус одговори и рече му: заиста, заиста, кажем ти: Ако се ко не роди од горе, не може видети царства Божјег.
4Рече му Никодим: Како се може човек родити кад је стар? Зар може по другипут ући у утробу матере своје и родити се?
5Одговори Исус: Заиста, заиста, кажем ти: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје.
6Што је рођено од меса, месо је, и што је рођено од Духа, Дух је.
7Не чуди се што ти рекох: Морате се родити од горе.
8Ветар дува где хоће, и његово фијукање чујеш, али не знаш откуда долази и куда иде: тако је са сваким који је рођен од Духа.
9Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?!
10А Исус одговори и рече му: Ти си чувени учитељ Израиљев и не схваћаш то?
11Заиста, заиста, кажем ти: Говоримо што знамо и сведочимо што смо видели, па ипак сведочанства нашег не примате.
12Кад вам казах земаљско, па не верујете, како ћете веровати кад вам кажем небеско?
13Нико се није попео на небо осим онога који је сишао с неба, Син човечји.
14И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако треба да се подигне и Син човечји,
15да сваки који верује, у њему има живот вечни.
16Јер је Бог тако заволео свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ниједан који верује у њега, не погине, него да има живот вечни.
17Јер не посла Бог Сина на свет да суди свету, него да се свет спасе кроз њега.
18Који верује у њега, томе се не суди. А који не верује, већ је осуђен, што није веровао у име јединорођенога Сина Божјег.
19А ово је суд: светлост је дошла на свет, али људима би милија тама него ли светлост; јер њихова дела беху зла.
20Јер сваки који чини зло, мрзи на светлост и не иде к светлости, да не покарају дела његових.
21А ко истину чини, долази к светлости, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
22Потом дође Исус са својим ученицима у Јудеју, ту се задржао с њима и кршћавао је.
23А и Јован је кршћавао у Енону, близу Салима, јер је онде било много воде; и долажаху и он их кршћаваше.
24Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
25Тако дође до распре између ученика Јованових и једног Јудејина око чишћења.
26И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави, онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ето (и) он кршћава и сви иду к њему.
27А Јован одговори и рече: Не може нико ништа примити, ако му није дано с неба.
28Ви сте сами моји сведоци да сам рекао: Ја нисам Месија, него сам послан пред њим.
29Ко има младу, тај је младожења; а пријатељ младожењин, који стоји и слуша га, радује се од срца гласу младожењину. Ова моја радост сад је највећа.
30Он треба да расте, а ја да се умањујем.
31Који од горе долази, над свима је; који је са земље, земаљски је, и говори тако. Који с неба долази, над свима је.
32Што је видео и чуо, то сведочи, и - сведочанства његова нико не прима!
33Који је примио његово сведочанство, потврдио је да је Бог истинит.
34Јер кога је Бог послао, тај речи Божје говори: Јер (му) не даје (Бог) Духа на меру.
35Отац љуби Сина, и све је дао у његове руке.
36Ко верује у Сина, има живот вечни, а ко се противи Сину, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему.