John 3
1 А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, члан јудејског синедриона.
2 Овај дође к њему ноћу и рече му: Рави, знамо да си ти од Бога дошао учитељ; јер нико не може чинити ових чудеса што их чиниш ти, ако није Бог с њим.
3 А Исус одговори и рече му: заиста, заиста, кажем ти: Ако се ко не роди од горе, не може видети царства Божјег.
4 Рече му Никодим: Како се може човек родити кад је стар? Зар може по другипут ући у утробу матере своје и родити се?
5 Одговори Исус: Заиста, заиста, кажем ти: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје.
6 Што је рођено од меса, месо је, и што је рођено од Духа, Дух је.
7 Не чуди се што ти рекох: Морате се родити од горе.
8 Ветар дува где хоће, и његово фијукање чујеш, али не знаш откуда долази и куда иде: тако је са сваким који је рођен од Духа.
9 Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?!
10 А Исус одговори и рече му: Ти си чувени учитељ Израиљев и не схваћаш то?
11 Заиста, заиста, кажем ти: Говоримо што знамо и сведочимо што смо видели, па ипак сведочанства нашег не примате.
12 Кад вам казах земаљско, па не верујете, како ћете веровати кад вам кажем небеско?
13 Нико се није попео на небо осим онога који је сишао с неба, Син човечји.
14 И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако треба да се подигне и Син човечји,
15 да сваки који верује, у њему има живот вечни.
16 Јер је Бог тако заволео свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ниједан који верује у њега, не погине, него да има живот вечни.
17 Јер не посла Бог Сина на свет да суди свету, него да се свет спасе кроз њега.
18 Који верује у њега, томе се не суди. А који не верује, већ је осуђен, што није веровао у име јединорођенога Сина Божјег.
19 А ово је суд: светлост је дошла на свет, али људима би милија тама него ли светлост; јер њихова дела беху зла.
20 Јер сваки који чини зло, мрзи на светлост и не иде к светлости, да не покарају дела његових.
21 А ко истину чини, долази к светлости, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
22 Потом дође Исус са својим ученицима у Јудеју, ту се задржао с њима и кршћавао је.
23 А и Јован је кршћавао у Енону, близу Салима, јер је онде било много воде; и долажаху и он их кршћаваше.
24 Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
25 Тако дође до распре између ученика Јованових и једног Јудејина око чишћења.
26 И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави, онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ето (и) он кршћава и сви иду к њему.
27 А Јован одговори и рече: Не може нико ништа примити, ако му није дано с неба.
28 Ви сте сами моји сведоци да сам рекао: Ја нисам Месија, него сам послан пред њим.
29 Ко има младу, тај је младожења; а пријатељ младожењин, који стоји и слуша га, радује се од срца гласу младожењину. Ова моја радост сад је највећа.
30 Он треба да расте, а ја да се умањујем.
31 Који од горе долази, над свима је; који је са земље, земаљски је, и говори тако. Који с неба долази, над свима је.
32 Што је видео и чуо, то сведочи, и - сведочанства његова нико не прима!
33 Који је примио његово сведочанство, потврдио је да је Бог истинит.
34 Јер кога је Бог послао, тај речи Божје говори: Јер (му) не даје (Бог) Духа на меру.
35 Отац љуби Сина, и све је дао у његове руке.
36 Ко верује у Сина, има живот вечни, а ко се противи Сину, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему.