John 4
1 Кад, дакле, Господ дозна да су фарисеји чули да Исус више ученика добива и кршћава него Јован
2 - иако сам Исус није кршћавао, него (само) ученици његови -,
3 остави Јудеју и оде опет у Галилеју
4 А ваљало му је проћи кроз Самарију.
5 Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу земљишта што га је Јаков дао Јосифу, сину своме.
6 Онде беше студенац Јаковљев. Исус, уморан од пута, седе тако крај студенца. А било је око шестога часа.
7 И дође жена Самарјанка да захити воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем!
8 Ученици његови беху, наиме, отишли у град да купе јела.
9 А жена Самарјанак рече му: Како можеш ти као Јудејин од мене, жене Самарјанке искати да пијеш? - Јудеји се, наиме, не мешају са Самарјанима.
10 А Исус одговори и рече јој: Кад би ти знала дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, - ти би искала у њега, и дао би ти воду живу.
11 Рече му она: Господе, немаш чим захитити, а студенац је дубок. Откуда ти, дакле, вода жива?
12 Зар си ти већи од нашега оца Јакова, који нам је дао овај студенац, и пио из њега сам и синови његови и стока његова?
13 Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети;
14 а који пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети никада, него ће вода коју ћу му ја дати, бити у њему извор воде која тече у живот вечни.
15 Рече му жена: Господе, дај ми те воде, да не жедним и не долазим овамо по воду.
16 Рече јој: Иди, зови мужа свога и дођи овамо!
17 Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа.
18 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш, није ти муж. То си право казала.
19 Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.
20 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21 Рече јој Исус: Жено, веруј ми да иде час када се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22 Ви не знате чему се молите, а ми знамо чему се молимо; јер је спасење од Јудеја.
23 Али иде час, и већ је ту, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином. Јер Отац хоће такових богомољаца.
24 Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.
25 Рече му жена: Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Кад он дође, казаће нам све.
26 Рече јој Исус: Ја сам, који с тобом говорим.
27 Тада дођоше ученици његови, и чуђаху се што је са женом говорио. Али ниједан не рече: Шта хоћеш? или: Што говориш с њом?
28 А жена остави крчаг свој, отиде у град и рече људима:
29 Ходите да видите човека који ми је казао све што сам учинила. Да није то Месија?
30 И изиђоше из града и иђаху к њему.
31 Међутим су га ученици молили: Рави, једи!
32 А он им рече: ја имам да једем јело које ви не знате.
33 Тада ученици говораху међу собом: Је ли му ко донео да једе?
34 Рече им Исус: Моје је јело да творим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело.
35 Не кажете ли ви: Још четири месеца па ће доћи жетва? Ето, кажем вам: Подигните очи своје и видите њиве: Жуте се за жетву!
36 Већ сад прима жетелац плату и сабира рода за живот вечни, да се заједно радују и сејач и жетелац.
37 Овде, наиме, вреде речи: Један сеје, а други жање.
38 Ја вас послах да жањете где се нисте ви трудили; други су се трудили, а ви сте у њихов посао ушли.
39 А из онога града многи од Самарјана повероваше у њега за речи жене која је сведочила: Каза ми све што сам учинила.
40 Кад, дакле, Самарјани дођоше к њему, мољаху га да остане код њих. И оста онде два дана.
41 И много их више поверова за његове речи.
42 А жени говораху: Више не верујемо за твоје речи. Сами смо чули, и (сад) знамо да је овај заиста Спаситељ света.
43 После та два дана отиде оданде у Галилеју
44 Јер је сам Исус посведочио, да пророк у својој постојбини нема части.
45 Кад, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци, јер су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику; јер и они беху дошли на празник.
46 И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. И беше неки царски чиновник чији је син боловао у Кафарнауму.
47 Кад је овај чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина; био је, наиме, на самрти.
48 И рече му Исус: Ако не видите знакова и чудеса, не верујете.
49 Рече му царски чиновник: Господе, сиђи док није умрло дете моје.
50 Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И поверова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51 Но још на путу га сретоше слуге и јавише му да му је дете здраво.
52 Тада их питаше за час у који му лакше би. И казаше му: Јуче у седмом часу пустила га је грозница.
53 Тада разуме отац да је било у онај час кад му је Исус рекао: Син је твој здрав. И поверова он и сва кућа његова.
54 Ово је било друго чудо што га учини Исус како дође из Јудеје у Галилеју.