1После тога беше празник јудејски, и отиде Исус горе у Јерусалим.
2А има у Јерусалиму, код Овчјих врата, бања, која се јеврејски зове Витезда, са пет тремова.
3У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих који су чекали да се вода заталаса.
4Анђео Господњи силазио је, наиме, с времена на време у бању и заталасавао је воду. И ко би први ушао пошто се вода заталаса, оздравио би, ма од какве болести да је патио.
5А беше онде један човек који је тридесет и осам година био болестан.
6Кад Исус виде овога где лежи и сазна да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7Одговори му болесни: Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса. А док ја не дођем, други сиђе пре мене.
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи!
9И одмах оздрави човек, узе одар свој и хођаше. А тај дан беше субота.
10Тада рекоше Јудеји ономе што оздрави: Субота је, и не смеш ти одра носити.
11Аон им одговори: Који ме излечи, тај ми рече: Узми одар свој и ходи.
12Запиташе га: Ко је тај човек који ти рече: Узми и ходи?
13А излечени није знао ко је; јер се Исус, због многог народа на томе месту, уклонио.
14Потом га Исус нађе у храму и рече му: Ето си здрав; више не греши, да те не снађе што горе.
15А човек отиде и каза Јудејима да је Исус тај који га је излечио.
16И зато су Јудеји гонили Исуса, што је (,наиме,) то чинио у суботу.
17А он им одговори: Отац мој и сад ради, па радим и ја.
18И зато су још више гледали Јудеји да га убију, што је (,наиме,) не само кварио суботу, него је и Бога називао оцем својим и тако се градио једнак Богу.
19А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста кажем вам: Не може Син ништа чинити сам од себе, него што види да Отац чини. Јер што он чини, то исто чини и Син.
20Јер Отац воли Сина и показује му све што сам чини; и показаће му још већа дела од ових, да се ви чудите.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако ожиљвује и Син оне које хоће.
22Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину,
23да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.
24Заиста, заиста, кажем вам: Ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
25Заиста, заиста, кажем вам: Иде час, и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божјег, и који га чују, живеће.
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи.
27И даде му власт да суди, јер је Син човечји.
28Не чудите се овоме; јер иде час у који ће сви који су у гробовима, чути глас његов
29и изићи (из гробова), они који су чинили добро, на ускрс живота, а који су чинили зло, на ускрс суда.
30Не могу ја ништа чинити сам од себе; како чујем, тако судим, и мој суд је праведан, јер не тражим воље своје, него вољу онога који ме је послао.
31Ако ја сам сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32Други је који сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене.
33Ви сте послали к Јовану, и он је посведочио за истину.
34Али ја не примам сведочанства од човека, него говорим ово да се ви спасете.
35Он беше светило које је горело и светлило, али ви мало времена хтедосте да уживате у његовој светлости.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова: дела која ми је дао Отац да их извршим, баш та дела што их чиним, сведоче за мене да ме је Отац послао.
37И Отац који ме је послао, и он је сведочио за мене. (Али) нити сте кад чули гласа његова, нити сте видели лица његова,
38и реч његова не станује у вама, јер ви не верујете ономе кога јеон послао.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни: и баш она сведоче за мене.
40Па ипак нећете да дођете к мени, да имате живот.
41Славе од људи не примам,
42али сам вас познао да љубави према Богу немате у себи.
43Ја сам дошао у име Оца свога и - не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44Како можете ви веровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога, не тражите?
45Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу: има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46Јер да сте веровали Мојсију, веровали би и мени; јер он за мене писа.
47А кад његовим писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима?