1После тога отиде Исус преко Тивериадског мора у Галилеју.
2А за њим иђаше много народа, јер су видели чудеса што их је чинио на болесницима.
3Исус се попе на гору, и седео је онде са својим ученицима.
4А беше близу пасха, празник јудејски.
5Кад, дакле, Исус подиже очи и виде да много народа иде к њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба, да ови једу?
6А то је рекао да га куша; јер је он знао шта ће радити.
7Одговори му Филип: За две стотине динара хлеба није доста да сваки од њих само мало добије.
8Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра:
9Има овде једно момче које има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?
10А Исус рече: Посадите људе. А беше много траве на томе месту. Посади се, дакле, људи на број око пет хиљада.
11А Исус узе хлебове, захвали Богу и раздели их онима који су се посадили; тако и од риба, колико су хтели.
12А кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше, да ништа не пропадне.
13И скупише, и напунише од пет јечмених хлебова дванаест котарица комада што претече онима који су јели.
14А кад људи видеше чудо што га учини, рекоше: Ово је заиста пророк који треба да дође на свет!
15А кад Исус виде да хоће да дођу да га одведу и начине царем, повуче се опет на гору, он сам.
16А кад дође вече, сиђоше ученици његови на море,
17уђоше у чамац и иђаху преко мора, у Кафарнаум. Већ се беше спустио мрак, а Исус још не беше дошао к њима.
18А море се подизало од великога ветра.
19Када су прешли око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса где иде по мору и где се приближи чамцу, и уплашише се.
20А он им рече: Ја сам, не бојте се!
21И хтедоше га узети у чамац, и одмах се створи чамац крај обале према којој су ишли.
22Сутрадан запази народ који је још био преко мора, да је онде био само један чамац и да Исус није ушао са својим ученицима у чамац, него су само ученици његови отишли били.
23Међутим дођоше други чамци из Тивериаде близу места где су јели хлеб, пошто је Господ захвалио Богу.
24Кад, дакле, народ виде да Исуса нема онде, а ни ученика његових, уђоше и сами у чамце, дођоше у Кафарнаум и тражаху Исуса.
25И кад га нађоше преко мора, рекоше му: Рави, кад си дошао овамо?
26А Исус им одговори и рече: Заиста, заиста, кажем вам: Не тражите ме што сте видели чудеса, него што сте јели хлеба и наситили сте се.
27Зарадите не јело које пролази, него јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син човечји, јер њега потврди Отац, Бог.
28А они му рекоше: Шта да радимо да чинимо дела Божја -
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божје, да верујте у онога кога је он послао.
30Тада му рекоше: А какав знак твориш ти да видимо и да ти верујемо? Шта радиш ти?
31Оцеви наши јели су ману у пустињи, као што је написано: "Хлеб с неба даде им да једу".
32А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Није Мојсије вама дао хлеб с неба, него вам Отац мој даје прави хлеб с неба:
33јер је Божји хлеб онај (хлеб) који долази с неба и даје живот свету.
34А они му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хлеб!
35Рече им Исус: Ја сам хлеб живота; који мени долази, неће огладнети, и који верује у мене, неће никад ожеднети.
36Али вам рекох: Иако сте видели, ипак не верујете!
37Све што мени даје Отац, доћи ће к мени, и онога који долази к мени, нећу истерати напоље,
38јер сам сишао с неба не да чиним вољу своју, него вољу онога који ме је послао.
39А ово је воља онога који ме је послао, да од свега што ми је дао, ништа не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан.
40Јер је ово воља Оца мога, да сваки који види Сина и верује у њега, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
41А Јудеји почеше викати на њега што је рекао: Ја сам хлеб који је сишао с неба,
42и говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како може сад да каже: С неба сам сишао?
43А Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом!
44Нико не може доћи к мени, ако га не довуче Отац који ме је послао; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45У пророцима стоји написано: "И биће сви од Бога научени". Сваки који је чуо и научио од Оца, долази к мени.
46Не да је ко видео Оца - само онај који је од Бога, тај је видео Оца.
47Заиста, заиста, кажем вам: Ко верује, има живот вечни.
48Ја сам хлеб живота.
49Оцеви ваши јели су ману у пустињи, и умрли су.
50Ово је хлеб који силази с неба, да се од њега једе и не умире.
51Ја сам живи хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога хлеба, живеће вечно; и хлеб што ћу га ја дати, месо је моје, за живот света.
52И стадоше се Јудеји препирати међу собом и говорити: Како може овај нама дати месо своје да једемо?
53А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Ако не једете меса Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи.
54Ко једе моје месо и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
55Јер је моје месо право јело, и крв је моја право пиће.
56Ко једе моје месо и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему.
57Као што је мене послао живи Отац и ја живим кроз оца, тако ће и онај који једе мене, живети кроз мене.
58То је хлеб који је сишао с неба, а не као што су оцеви јели и умрли. Ко овај хлеб једе, живеће вечно.
59Ово је рекао кад је учио у кафарнаумској синагоги.
60И многи од ученика његових који (ово) чуше, рекоше: Тврда је ово беседа; ко је може слушати?
61А Исус је знао у себи да ученици његови гунђају због овога, и рече им: Ово вас саблажњава?
62А кад виде Сина човечјег да одлази горе где је пре био? -
63Дух је оно што оживљава; месо не вреди ништа. Речи које сам вам ја рекао, дух су и живот су.
64Али има неких међу вама који не верују. Исус је, наиме, од почетка знао који су то што не верују и ко ће га издати.
65И рече: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.
66Због овог су га многи од његових ученика оставили и више нису ишли с њим.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви да идете?
68Одговори му Симон Петар: Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота.
69И ми верујемо и знамо да си ти светац Божји.
70А Исус им одговори: Зар не изабрах ја вас дванаесторицу? И ипак је један од вас ђаво.
71А мислио је на Јуду, сина Симона Искариота; јер га је овај требао издати, један од дванаесторице!