1После тога ишао је Исус по Галилеји; по Јудеји, наиме, није хтео да иде, јер су Јудеји гледали да га убију.
2А био је близу празник јудејски, празник сеница.
3Тада му рекоше браћа његова: Отиди одавде и иди у Јудеју, да и (тамошњи) твоји ученици виде дела твоја што их чиниш.
4Јер нико не чини што тајно, кад сам жели да је познат. Кад тако шта чиниш, покажи се свету!
5Јер ни браћа његова не вероваху у њега.
6А Исус им рече: Моје време још није дошло, а ваше је време свагда готово.
7Не може свет мрзити на вас, а на мене мрзи, јер ја сведочим за њега да су дела његова зла.
8Ви (само) идите на празник; ја нећу ићи на овај празник, јер се моје време још није навршило.
9Ово им рече и оста у Галилеји.
10А кад његова браћа отидоше на празник, онда отиде и сам, не јавно, него као тајно.
11А Јудеји га тражаху о празнику и говораху: Где је он?
12И много се о њему говорило у народу. Једни говораху: Добар је; други: Није, него вара свет.
13Али нико није слободно говорио о њему, због страха од Јудеја.
14А већ у половини празника отиде Исус горе у храм и учио је (онде).
15А Јудеји се дивљаху и говораху: Откуда овоме знање кад се није учио?
16А Исус им одговори и рече: Моја наука није моја, него онога који ме је послао.
17Ко хоће да твори вољу његову, познаће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18Који сам од себе говори, своју славу тражи. А ко тражи славу онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема лажи.
19Не даде ли Мојсије вама закон? И нико од вас не живи по закону! Зашто хоћете да ме убијете?
20Одговори народ: Демон је у теби! Ко хоће да те убије?
21Одговори Исус и рече им: Само једно дело учиних и сви се чудите.
22Зато Мојсије вам је дао обрезање - не као да је оно од Мојсија, него од отаца -, и ви и у суботу обрезујете човека.
23Кад се човек обрезује у суботу, да се не би покварио закон Мојсијев -, на мене се зар љутите што сам свега човека излечио у суботу?
24Не судите по спољашњости, него судите праведно!
25Тада рекоше неки од Јерусалимљана. Није ли ово онај кога хоће да убију?
26И, гле, говори јавно, и ништа му не кажу! Да нису старешине заиста увиделе да је он Месија?
27Али овога знамо откуда је, а Месија кад дође нико неће знати откуда је.
28Тада Исус, учећи у храму, повика и рече: Заиста ме знате и знате откуда сам! Па ипак нисам дошао сам од себе, него ме је послао Истинити, кога ви не знате.
29Ја га знам, јер сам од њега и он ме је послао.
30Тада гледаху да га ухвате, али нико не метну на њ руке; јер још не беше дошао његов час.
31А од народа многи повероваше у њега, и говораху: Хоће ли Месија, кад дође, више чудеса учинити него што учини овај?
32А фарисеји чуше да народ тако говори за њега, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме је послао.
34Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.
35А Јудеји рекоше међу собом: Куда овај мисли ићи, кад га ми нећемо наћи? Да неће ићи к растрканима међу незнабошцима и незнабошце учити?
36Шта значи та реч што је рече: Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где сам ја, ви не можете доћи?
37А у последњи, велики дан празника стајао је Исус и викао: Ко је жедан, нека дође к мени и пије!
38Који верује у мене, "из његова ће тела", као што рече писмо "потећи реке воде живе".
39Ово је рекао за Духа кога су требали да приме они који верују у њега. Још, наиме, није било Духа, јер Исус још није био прослављен.
40А неки од народа, који су чули ове речи, рекоше: Ово је заиста пророк.
41Други су говорили: Ово је Месија. А трећи говораху: Зар ће Месија из Галилеје доћи?
42Не рече ли писмо да ће Месија доћи од семена Давидова и из села Витлејема где је био Давид?
43И подели се народ због њега.
44Неки од њих хтедоше га ухватити, али нико не метну на њ руку.
45Тада дођоше слуге к првосвештеницима и фарисејима, и ови им рекоше: Зашто га не доведосте?
46А слуге одговорише: Још никад није човек тако говорио као што говори овај човек.
47Тад им одговорише фарисеји: Јесте ли и ви преварени?
48Поверова ли у њега ко од старешина или од фарисеја?
49Него само овај проклети народ који не зна закона!
50А Никодим, који је пре дошао био к њему и био један од њих, рече им:
51Зар закон наш суди човеку док га прво не саслуша и не дозна шта чини?
52Одговорише и рекоше му: Јеси ли и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази!
53И отидоше сваки својој кући.