1А Исус отиде на Маслинску гору.
2И ујутру опет дође у храм, и сав је народ долазио к њему, и седе и учаше их.
3А књижевници и фарисеји доведоше жену, ухваћену у прељуби, поставише је на среду
4и рекоше му: Учитељу, ова је жена ухваћена баш кад је чинила прељубу.
5Мојсије је у закону заповедио да се такове камењем убију. А ти шта велиш?
6Ово су рекли кушајући га, да би га имали за што тужити. А Исус се саже доле и писаше прстом по земљи.
7Но како га једнако питаху, исправи се и рече: Који је међу вама без греха, нека први баци камен на њу.
8Па се опет саже доле и писаше по земљи.
9А они, кад чуше то, отидоше један за другим, прво најстарији. И оста сам и жена на среди.
10Тада се Исус исправи и рече јој: Жено, где су? Зар те ниједан не осуди?
11А она рече: Ниједан, Господе. А Исус рече: Ни ја те не осуђујем. Иди, и одсад више не греши!
12Опет им је говорио Исус: Ја сам светлост свету. Ко за мном иде, неће ходити по мраку, него ће имати светлост живота.
13А фарисеји му рекоше: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
14Одговори Исус и рече им: И ако ја сам сведочим за себе, истинито је сведочанство моје, јер знам откуда сам дошао и куда идем. А ви не знате откуда долазим и куда идем.
15Ви судите по спољашњости, ја не судим никоме.
16Али и ако судим ја, суд је мој праведан, јер нисам сам, него ја и онај који ме је послао.
17А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
18Ја сам који сведочим за себе, и сведочи за мене Отац који ме је послао.
19Тада му рекоше: Где је твој Отац? А Исус одговори: Нити мене знате нити Оца мога; кад бисте знали мене, знали би и Оца мога.
20Ове речи рече код ризнице, кад је учио у храму. и нико га није ухватио, јер још не беше дошао његов час.
21Опет им рече: Ја идем, тражићете ме, али ћете умрети у греху своме. Куд ја идем, ви не можете доћи.
22А Јудеји рекоше: Ваљда се неће убити, кад каже: Куд ја идем, ви не можете доћи?
23И рече им: Ви сте од доле, ја сам од горе; ви сте од овога света, ја нисам од овога света.
24Зато вам рекох да ћете умрети у гресима својим. Јер ако не верујете да сам ја, умрећете у гресима својим.
25Тада му рекоше: Ко си ти? А Исус им рече: Што и говорим с вама! -
26Много имам за вас да кажем и - судим. Али је онај који ме је послао, истинит, и ја говорим свету (само) оно што чух од њега.
27Нису разумели да им је говорио о оцу.
28Тада рече Исус: Кад подигнете Сина човечјег, онда ћете видети да сам ја и да ништа не чиним сам од себе, него, како ме је научио Отац, тако говорим.
29И онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио сама, јер ја свагда чиним што је њему угодно.
30Кад је ово рекао, многи повероваше у њега.
31Тада Исус рече Јудејима који су поверовали у њега: Ако ви останете у мојој науци, бићете заиста моји ученици;
32познаћете истину, и истина ће вас ослободити.
33Одговорише му: Ми смо деца Аврамова, и никада никоме нисмо робовали. Како ти велиш: Бићете слободни?
34Одговори им Исус: Заиста, заиста, кажем вам: Сваки који чини грех, роб је греху.
35А роб не остаје вечно у кући; син остаје вечно.
36Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.
37Знам да сте деца Аврамова. Али хоћете да ме убијете, јер моје речи немају места у вама.
38Ја говорим што сам видео од Оца, па и ви чините што сте чули од (свога) Оца.
39Одговорише и рекоше му: Наш је отац Аврам. Рече им Исус: Ако сте деца Аврамова, чините (и) дела Аврамова!
40А сад хоћете да ме убијете, мене који сам вам говорио истину коју сам чуо од Бога. То Аврам није чинио!
41Ви чините дела свога оца. Рекоше му: Ми нисмо рођени од блуда, једнога оца имамо: Бога.
42А Исус им рече: Кад би Бог био ваш отац, ви би ме љубили, јер сам ја од Бога изишао и дошао. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао.
43Зашто не разумете мога говора? Јер не можете да слушате мојих речи!
44Ваш је отац ђаво и жеље свога оца хоћете да испуњујете. Он је убица људски био од почетка, и не стоји у истини, јер нема у њему истине. Кад говори лаж, своје говори, јер је лажа и отац лажи.
45А мени не верујете, што ја истину говорим.
46Који од вас може доказати да сам згрешио? Ако, пак, истину говорим, зашто ми ви не верујете?
47Ко је од Бога, слуша речи Божје. Ви зато не слушате, јер нисте од Бога.
48А Јудеји одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми право да си ти Самарјанин и да је демон у теби?
49Одговори Исус: Нема демона у мени, него поштујем Оца свога а ви ме срамотите.
50Ја не тражим славе своје; има ко је тражи и - суди!
51Заиста, заиста, кажем вам: Ко одржи реч моју, неће видети смрти никада.
52А Јудеји му рекоше: Сад видимо да је демон у теби. Аврам је умро, и пророци, а ти велиш: Ко одржи реч моју, неће окусити смрти никада.
53Јеси ли ти већи од оца нашег Аврама, који је умро? А и пророци су помрли. Ко се ти сам градиш?
54Одговори Исус: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа. Отац је мој тај који ме слави, за кога ви говорите да је Бог ваш,
55- па ипак га не познајете, а ја га знам. И кад бих рекао да га не знам, био бих лажа, као и ви: Али га знам и његову реч држим.
56Аврам, отац ваш, радовао се што ће видети дан мој; и видео га је и обрадовао се.
57А Јудеји му рекоше: Још ти нема педесет година и видео си Аврама!
58А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Ја сам пре него што се родио Аврам!
59Тада узеше камење да баце на њега. А Исус се сакри и изиђе из храма.