John 9— SDS

¹Пролазећи, виде човека слепа од рођења.

²И запиташе га ученици његови: Рави, ко је згрешио, овај или родитељи његови, те се слеп родио?

³А Исус одговори: Нити је он згрешио нити родитељи његови, него (то би) да се на њему покажу дела Божја.

⁴Мени ваља радити дела онога који ме је послао док је дан. Доћи ће ноћ кад нико не може радити.

⁵Док сам на свету, светлост сам свету.

⁶После ових речи пљуну на земљу, начини блато од пљувачке и помаза блатом очи његове

⁷и рече му: Иди, уми се у бањи Силоамској (што значи: послан). Отиде, дакле, уми се и дође гледајући.

⁸А суседи и они који су га пре виђали као просјака, говораху: Није ли ово онај што је седео и просио?

⁹Једни говораху: Он је; други: Није, него је само налик на њега. А он је говорио: Ја сам.

¹⁰Тада му рекоше. Како ти се отворише очи?

¹¹А он одговори: Човек који се зове Исус, начини блато, помаза ми очи и рече ми: Иди у бању Силоамску и уми се! И ја одох, умих се и прогледах.

¹²Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.

¹³И одведоше га, тога што је пре био слеп, к фарисејима.

¹⁴А била је субота тај дан кад је Исус начинио блато и отворио му очи.

¹⁵Опет га питаху и фарисеји како је прогледао. А он им рече: Блато ми метну на очи, умих се, и (сад) видим.

¹⁶Тада рекоше неки од фарисеја: Није овај човек од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: Како може грешан човек така чудеса чинити? И настаде раздор међу њима.

¹⁷Рекоше, дакле, опет слепоме: Шта ти велиш за њега што ти је отворио очи? А он рече: Пророк је.

¹⁸Тада Јудеји не хтеше веровати за њега да је био слеп и прогледао, док не дозваше родитеље онога што је прогледао.

¹⁹И запиташе их: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се слеп родио? Како, дакле, сад види?

²⁰А родитељи његови одговорише и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се слеп родио.

²¹Али како сад види, не знамо, или ко му отвори очи, ми не знамо. Питајте њега; велик је, нека сам каже за себе.

²²Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јудеја. Већ се, наиме, беху договорили Јудеји,да се одлучи од синагоге онај који би га признао за Месију.

²³Зато рекоше родитељи његови: Велик је, питајте њега.

²⁴Тада по другипут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Подај славу Богу! Ми знамо да је овај човек грешан.

²⁵А он одговори: Је ли грешан, не знам; Једно знам: био сам слеп, а сад видим.

²⁶Тада му рекоше: Шта ти је учинио? Како ти је отворио очи?

²⁷Одговори им: Рекох вам већ, и нисте слушали. Што хоћете опет да чујете? Хоћете ли и ви да будете његови ученици?

²⁸А они га изгрдише и рекоше: Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици.

²⁹Ми знамо да је Мојсију говорио Бог, а овога не знамо откуда је.

³⁰А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо, што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје!

³¹А знамо да Бог не слуша грешника, него ако је ко побожан и твори вољу његову, тога слуша.

³²Откако је света, није се чуло да је ко отворио очи рођеном слепцу.

³³Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.

³⁴Одговорише и рекоше му: Ти си се сав родио у гресима, и ти хоћеш нас да учиш? И истераше га напоље.

³⁵А Исус чу да су га истерали напоље, и кад га нађе, рече: Верујеш ли ти у Сина човечјег?

³⁶А он одговори и рече: А ко је, Господе, да верујем у њега?

³⁷Рече му Исус: Па видео си га; који говори с тобом, тај је.

³⁸А он рече: Верујем, Господе - и паде ничице пред њега.

³⁹И рече Исус: На суд ја дођох на овај свет, да виде који не виде и слепи постану они који виде.

⁴⁰Ово чуше од фарисеја они који су били с њим и рекоше му: Јесмо ли и ми слепи?

⁴¹Рече им Исус: Кад бисте били слепи, не бисте имали греха. Али сад кажете: Видимо; па грех наш остаје.