1Заиста, заиста, кажем вам: Ко не улази на врата у тор овчји, него прелази на другом месту, тај је лупеж и разбојник.
2А који улази на врата, тај је пастир овцама.
3Овоме вратар отвара, и овце чују глас његов, и своје овце зове по имену и води их напоље.
4И кад све своје истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер знају глас његов.
5А за туђином неће ићи, него ће бежати од њега, јер не познају туђега гласа.
6Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта им је хтео рећи.
7Опет рече Исус: Заиста, заиста, кажем вам: Ја сам врата к овцама.
8Сви који пре мене дођоше, лупежи су и разбојници, али их овце не послушаше.
9Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, спашће се, ући ће и изићи ће и наћи ће пашу.
10Лупеж долази само да украде, закоље и упропасти. Ја дођох да имају живот и изобиље.
11Ја сам добри пастир. Добри пастир живот свој даје за овце.
12А најамник, који није пастир, коме овце не припадају, види вука где иде, оставља овце и бежи - и вук их граби и распуди;
13јер је он најамник и не мари за овце.
14Ја сам добри пастир: знам своје, и моје знају мене.
15Као што мене зна Отац и ја знам Оца, и живот свој дајем за овце.
16И друге овце имам, које нису из овога тора. И те ми ваља водити, слушаће глас мој, и биће једно стадо, један пастир!
17Зато ме љуби Отац, што ја дајем живот свој, да бих га опет узео.
18Нико га не узе од мене, него га ја дајем сам од себе. Могу га дати, и могу га опет узети. Ову сам заповест примио од Оца свога.
19Због ових се речи Јудеји опет поделише.
20Многи од њих говораху: Демон је у њему и полудео је, што га слушате?
21Други говораху: Ове речи нису човека у коме је демон. Зар може демон отварати очи слепима?
22У Јерусалиму се тада светковао празник освећења храма. Била је зима.
23Исус је ходао у храму, по трему Соломонову.
24Јудеји га опколише и рекоше му: Докле ћеш нас мучити? Ако си ти Месија, кажи нам слободно!
25А Исус им одговори: Рекао сам вам (већ) - и не верујете. Дела што их ја чиним у име Оца свога, она сведоче за мене.
26Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца.
27Моје овце слушају глас мој, ја их знам, и иду за мном.
28Ја им дајем живот вечни, неће пропасти никад, и нико их неће отети из моје руке.
29Отац мој, који ми (их) је дао, већи је од свих, и нико их не може отети из руке Оца мога.
30Ја и Отац једно смо.
31Тада Јудеји опет узеше камење да га убију.
32А Исус им одговори: Многа вам добра дела показах од Оца свога. за које од њих хоћете да ме заспете камењем?
33Одговорише му Јудеји: За добро дело нећемо да те заспемо камењем,него за хулу на Бога, што се ти, будући човек, градиш Бог.
34Одговори им Исус: Не стоји ли написано у закону вашем: "Ја рекох: богови сте"?
35Кад оне назва боговима којима је речена ова реч Божја - а писмо се не може укинути -,
36како можете ви говорити ономе кога је Отац посветио и послао на свет: Хулиш на Бога - што сам рекао: Ја сам Божји Син?
37Ако не творим дела Оца свога, не верујте ми;
38ако ли творим, ако мени и не верујете, делима верујте, да познате и знате да је у мени Отац и ја у Оцу
39Тада опет гледаху да га ухвате, али им се измаче из руку.
40И отиде опет преко Јордана, на место где је Јован прво кршћавао, и оста онде.
41И многи дођоше к њему и говораху: Јован, истина, не учини ниједнога чуда, али све што Јован каза за овога, истина беше.
42И многи повероваше у њега онде.