John 10
1 Заиста, заиста, кажем вам: Ко не улази на врата у тор овчји, него прелази на другом месту, тај је лупеж и разбојник.
2 А који улази на врата, тај је пастир овцама.
3 Овоме вратар отвара, и овце чују глас његов, и своје овце зове по имену и води их напоље.
4 И кад све своје истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер знају глас његов.
5 А за туђином неће ићи, него ће бежати од њега, јер не познају туђега гласа.
6 Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта им је хтео рећи.
7 Опет рече Исус: Заиста, заиста, кажем вам: Ја сам врата к овцама.
8 Сви који пре мене дођоше, лупежи су и разбојници, али их овце не послушаше.
9 Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, спашће се, ући ће и изићи ће и наћи ће пашу.
10 Лупеж долази само да украде, закоље и упропасти. Ја дођох да имају живот и изобиље.
11 Ја сам добри пастир. Добри пастир живот свој даје за овце.
12 А најамник, који није пастир, коме овце не припадају, види вука где иде, оставља овце и бежи - и вук их граби и распуди;
13 јер је он најамник и не мари за овце.
14 Ја сам добри пастир: знам своје, и моје знају мене.
15 Као што мене зна Отац и ја знам Оца, и живот свој дајем за овце.
16 И друге овце имам, које нису из овога тора. И те ми ваља водити, слушаће глас мој, и биће једно стадо, један пастир!
17 Зато ме љуби Отац, што ја дајем живот свој, да бих га опет узео.
18 Нико га не узе од мене, него га ја дајем сам од себе. Могу га дати, и могу га опет узети. Ову сам заповест примио од Оца свога.
19 Због ових се речи Јудеји опет поделише.
20 Многи од њих говораху: Демон је у њему и полудео је, што га слушате?
21 Други говораху: Ове речи нису човека у коме је демон. Зар може демон отварати очи слепима?
22 У Јерусалиму се тада светковао празник освећења храма. Била је зима.
23 Исус је ходао у храму, по трему Соломонову.
24 Јудеји га опколише и рекоше му: Докле ћеш нас мучити? Ако си ти Месија, кажи нам слободно!
25 А Исус им одговори: Рекао сам вам (већ) - и не верујете. Дела што их ја чиним у име Оца свога, она сведоче за мене.
26 Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца.
27 Моје овце слушају глас мој, ја их знам, и иду за мном.
28 Ја им дајем живот вечни, неће пропасти никад, и нико их неће отети из моје руке.
29 Отац мој, који ми (их) је дао, већи је од свих, и нико их не може отети из руке Оца мога.
30 Ја и Отац једно смо.
31 Тада Јудеји опет узеше камење да га убију.
32 А Исус им одговори: Многа вам добра дела показах од Оца свога. за које од њих хоћете да ме заспете камењем?
33 Одговорише му Јудеји: За добро дело нећемо да те заспемо камењем,него за хулу на Бога, што се ти, будући човек, градиш Бог.
34 Одговори им Исус: Не стоји ли написано у закону вашем: "Ја рекох: богови сте"?
35 Кад оне назва боговима којима је речена ова реч Божја - а писмо се не може укинути -,
36 како можете ви говорити ономе кога је Отац посветио и послао на свет: Хулиш на Бога - што сам рекао: Ја сам Божји Син?
37 Ако не творим дела Оца свога, не верујте ми;
38 ако ли творим, ако мени и не верујете, делима верујте, да познате и знате да је у мени Отац и ја у Оцу
39 Тада опет гледаху да га ухвате, али им се измаче из руку.
40 И отиде опет преко Јордана, на место где је Јован прво кршћавао, и оста онде.
41 И многи дођоше к њему и говораху: Јован, истина, не учини ниједнога чуда, али све што Јован каза за овога, истина беше.
42 И многи повероваше у њега онде.