1А беше и један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.
2Марија беше та које је помазала Господа миром и убрисала ноге његове косом својом. Њен брат Лазар беше (сад) болестан.
3И сестре му јавише: Господе, гле, онај који ти је мио, болестан је.
4А кад Исус чу, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божју: да се с ње прослави Син Божји.
5А Исус је љубио Марту и сестру њезину и Лазара.
6Кад, дакле, чу да је болестан, онда оста још два дана не месту где је био.
7Потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју!
8А ученици му рекоше: Рави, сад су Јудеји хтели да те убију камењем, и опет хоћеш да идеш онамо?
9Одговори Исус: Зар нема дан дванаест часова? Ко дању иде, не спотиче се, јер види светлост овога света.
10А ко ноћу иде, спотиче се, јер нема светлости у њему.
11Ово каза, и потом им рече. Наш пријатељ Лазар заспао је; али идем да га пробудим.
12А ученици му рекоше: Господе, ако је заспао, оздравиће.
13Но Исус је говорио о смрти његовој. А они мишљаху да говори о починку сна.
14Тада им Исус каза отворено: Лазар је умро,
15и због вас се радујем што нисам био онде, да бисте веровали. Него хајдемо к њему!
16Онда Тома, који се звао Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим!
17А кад Исус дође, нађе га а он већ четири дана у гробу
18Како је Витанија била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко,
19то многи Јудеји беху дошли к Марти и Марији,да их теше за братом.
20Кад, дакле, Марта чу да Исус иде, изиђе пред њега, а Марија сеђаше код куће.
21Тада рече Марта Исусу: Господе, да си био овде, не би умро брат мој.
22А и сад знам да ће ти дати Бог што год заиштеш у Бога.
23Рече јој Исус: устаће брат твој.
24Рече му Марта: Знам да ће устати о ускрсу у последњи дан.
25Рече јој Исус: Ја сам ускрс и живот: Ко верује у мене, ако и умре, живеће.
26И ниједан који живи и верује у мене, неће умрети никада. Верујеш ли у ово?
27Рече му: Да, Господе. Ја верујем да си ти Месија, Син Божји, који треба да дође на свет.
28После ових речи отиде и зовну Марију, сестру своју, и рече јој тајно: Ту је учитељ и зове те.
29Кад ова чу то, устаде брзо и отиде к њему.
30А Исус још не беше дошао у село, него је још био на месту где га је срела Марта.
31Кад, дакле, Јудеји који су били с Маријом у кући и тешили је, видеше да она брзо уста и изиђе, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да плаче онде.
32А кад Марија дође онамо где је био Исус и виде га, паде пред ноге његове и рече му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.
33А кад је Исус виде где плаче, и где плачу Јудеји који дођоше с њом, разгневи се, задрхта
34и рече: Где сте га метнули? Рекоше му: Господе, хајде да видиш!
35И ударише сузе Исусу
36А Јудеји говораху: Гле како га је љубио!
37А неки од њих рекоше: Зар није могао овај који је отворио очи слепоме, учинити да и овај не умре?
38А Исус се опет разгневи и приђе гробу. Беше то једна пећина, пред којом је лежао камен.
39Рече Исус: Узмите камен! А Марта, сестра покојникова, рече му: Господе, већ смрди; јер су већ четири дана како је умро.
40Рече јој Исус: Зар ти не рекох да ћеш, ако верујеш, видети славу Божју?
41Тад узеше камен. А Исус подиже очи горе и рече:Оче, хвала ти што си ме услишио!
42Ја сам знао да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао.
43После ових речи повика из гласа: Лазаре, изиђи напоље!
44И изиђе мртвац, по ногама и по рукама обавит повојима, а лице његово беше увијено у убрус. Рече им Исус: Раздрешите га и пустите нека иде!
45Многи од Јудеја који беху дошли к Марији и који су видели шта је учинио повероваше у њега.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта је учинио Исус.
47Тада првосвештеници и фарисеји сазваше синедрион и говораху: Шта да радимо? Овај човек чини многа чудеса.
48Ако га оставимо тако, сви ће веровати у њега, доћи ће Римљани и узеће нам место и народ.
49А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник те године, рече им: Ви не знате ништа
50и не мислите да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ пропадне.
51А ово не рече сам од себе, него, будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умрети за народ,
52и не само за народ, него да и расејану децу Божју скупи у једно.
53Од тога дана договорише се да га убију.
54И Исус више није ходио јавно међу Јудејима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Јефрем, и онде је био с ученицима.
55А беше близу пасха јудејска, и многи отидоше из провинције у Јерусалим пре пасхе, да би се очистили.
56Тражили су Исуса, и, стојећи у храму, говораху међу собом: Шта мислите ви? Свакако неће доћи на празник.
57А првосвештеници и фарисеји беху издали заповест, ако ко дозна где је, да јави, да би га ухватили.