John 11
1 А беше и један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.
2 Марија беше та које је помазала Господа миром и убрисала ноге његове косом својом. Њен брат Лазар беше (сад) болестан.
3 И сестре му јавише: Господе, гле, онај који ти је мио, болестан је.
4 А кад Исус чу, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божју: да се с ње прослави Син Божји.
5 А Исус је љубио Марту и сестру њезину и Лазара.
6 Кад, дакле, чу да је болестан, онда оста још два дана не месту где је био.
7 Потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју!
8 А ученици му рекоше: Рави, сад су Јудеји хтели да те убију камењем, и опет хоћеш да идеш онамо?
9 Одговори Исус: Зар нема дан дванаест часова? Ко дању иде, не спотиче се, јер види светлост овога света.
10 А ко ноћу иде, спотиче се, јер нема светлости у њему.
11 Ово каза, и потом им рече. Наш пријатељ Лазар заспао је; али идем да га пробудим.
12 А ученици му рекоше: Господе, ако је заспао, оздравиће.
13 Но Исус је говорио о смрти његовој. А они мишљаху да говори о починку сна.
14 Тада им Исус каза отворено: Лазар је умро,
15 и због вас се радујем што нисам био онде, да бисте веровали. Него хајдемо к њему!
16 Онда Тома, који се звао Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим!
17 А кад Исус дође, нађе га а он већ четири дана у гробу
18 Како је Витанија била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко,
19 то многи Јудеји беху дошли к Марти и Марији,да их теше за братом.
20 Кад, дакле, Марта чу да Исус иде, изиђе пред њега, а Марија сеђаше код куће.
21 Тада рече Марта Исусу: Господе, да си био овде, не би умро брат мој.
22 А и сад знам да ће ти дати Бог што год заиштеш у Бога.
23 Рече јој Исус: устаће брат твој.
24 Рече му Марта: Знам да ће устати о ускрсу у последњи дан.
25 Рече јој Исус: Ја сам ускрс и живот: Ко верује у мене, ако и умре, живеће.
26 И ниједан који живи и верује у мене, неће умрети никада. Верујеш ли у ово?
27 Рече му: Да, Господе. Ја верујем да си ти Месија, Син Божји, који треба да дође на свет.
28 После ових речи отиде и зовну Марију, сестру своју, и рече јој тајно: Ту је учитељ и зове те.
29 Кад ова чу то, устаде брзо и отиде к њему.
30 А Исус још не беше дошао у село, него је још био на месту где га је срела Марта.
31 Кад, дакле, Јудеји који су били с Маријом у кући и тешили је, видеше да она брзо уста и изиђе, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да плаче онде.
32 А кад Марија дође онамо где је био Исус и виде га, паде пред ноге његове и рече му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.
33 А кад је Исус виде где плаче, и где плачу Јудеји који дођоше с њом, разгневи се, задрхта
34 и рече: Где сте га метнули? Рекоше му: Господе, хајде да видиш!
35 И ударише сузе Исусу
36 А Јудеји говораху: Гле како га је љубио!
37 А неки од њих рекоше: Зар није могао овај који је отворио очи слепоме, учинити да и овај не умре?
38 А Исус се опет разгневи и приђе гробу. Беше то једна пећина, пред којом је лежао камен.
39 Рече Исус: Узмите камен! А Марта, сестра покојникова, рече му: Господе, већ смрди; јер су већ четири дана како је умро.
40 Рече јој Исус: Зар ти не рекох да ћеш, ако верујеш, видети славу Божју?
41 Тад узеше камен. А Исус подиже очи горе и рече:Оче, хвала ти што си ме услишио!
42 Ја сам знао да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао.
43 После ових речи повика из гласа: Лазаре, изиђи напоље!
44 И изиђе мртвац, по ногама и по рукама обавит повојима, а лице његово беше увијено у убрус. Рече им Исус: Раздрешите га и пустите нека иде!
45 Многи од Јудеја који беху дошли к Марији и који су видели шта је учинио повероваше у њега.
46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта је учинио Исус.
47 Тада првосвештеници и фарисеји сазваше синедрион и говораху: Шта да радимо? Овај човек чини многа чудеса.
48 Ако га оставимо тако, сви ће веровати у њега, доћи ће Римљани и узеће нам место и народ.
49 А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник те године, рече им: Ви не знате ништа
50 и не мислите да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ пропадне.
51 А ово не рече сам од себе, него, будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умрети за народ,
52 и не само за народ, него да и расејану децу Божју скупи у једно.
53 Од тога дана договорише се да га убију.
54 И Исус више није ходио јавно међу Јудејима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Јефрем, и онде је био с ученицима.
55 А беше близу пасха јудејска, и многи отидоше из провинције у Јерусалим пре пасхе, да би се очистили.
56 Тражили су Исуса, и, стојећи у храму, говораху међу собом: Шта мислите ви? Свакако неће доћи на празник.
57 А првосвештеници и фарисеји беху издали заповест, ако ко дозна где је, да јави, да би га ухватили.