1Шест дана пре пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус подигао из мртвих.
2Онде му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом.
3Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза ноге Исусове и убриса косом својом ноге његове. И кућа се напуни мириса од мира.
4А Јуда Искариотски, један од ученика његових, који га је требао издати, рече:
5Зашто се ово миро није продало за триста динара и (новац) дао сиромасима?
6Али ово није рекао што се старао за сиромахе, него што је био лупеж, носио је касу и узимао је што се метало у њу.
7А Исус рече: Остави је, нека сачува то за дан мога погреба.
8Сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
9И дознаше многи Јудеји да је онде, и дођоше не само Исуса ради, него да виде и Лазара кога је подигао из мртвих.
10А првосвештеници одлучише да и Лазара убију,
11јер су многи Јудеји због њега одлазили и веровали у Исуса.
12Кад је сутрадан многи народ који је дошао на празник, чуо да Исус иде у Јерусалим,
13узеше гране од палама, изиђоше му на сусрет и викаху: Осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!
14А Исус нађе магаре и уседе на њега, као што је написано:
15"Не бој се, кћери Сионова: Ево, цар твој иде седећи на магарету".
16Ово његови ученици испрва нису разумели; али кад се Исус прославио, онда су се сетили да је ово било написано за њега и да су му то учинили.
17А народ који је био с њим кад је Лазара изазвао из гроба и подигао га из мртвих, сведочио је.
18Зато му је народ и изишао на сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо.
19А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не можете, ето, цео свет оде за њим!
20А беху и неки незнабошци међу онима који су одлазили горе да се о празнику помоле Богу.
21Ови приступише Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, и мољаху га: Господине, ми би да видимо Исуса.
22Филип оде и каза Андрији; Андрија и Филип одоше и казаше Исусу.
23А Исус им одговори: Дошао је час да се прослави Син човечји.
24Заиста, заиста, кажем вам: Ако зрно пшенично не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, много рода роди.
25Ко љуби живот свој, изгубиће га, а ко мрзи на живот свој на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.
26Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће бити и слуга мој. Ко мени служи, тога ће Отац поштовати.
27Сад стрепи душа моја, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа? Али за то дођох на овај час.
28Оче, прослави име своје! Тада дође глас с неба: Прославио сам га и опет ћу га прославити.
29А народ који је ту стајао и чуо (то), говораше: Гром је загрмио. Други говораху: Анђео му је говорио.
30А Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради, него вас ради.
31Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље.
32А ја ћу, кад будем подигнут од земље, све привући к себи.
33Ово је рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.
34А народ му одговори: Ми смо чули из закона да Месија остаје вечно - па како ти говориш да се Син човечји мора подићи? Ко је тај Син човечји?
35А Исус им рече: Још је мало времена светлост с вама. Ходите док имате светлост, да вас не обузме тама. Ко по тами ходи, не зна куда иде.
36Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости. Ово рече Исус, и отиде и сакри се од њих.
37Али, иако је он толика чудеса учинио пред њима, ипак нису веровали у њега,
38да се испуни реч пророка Исаије коју је рекао: "Господе, ко верује речима нашим, и рука Господња коме се откри?"
39Зато нису могли веровати, што је Исаија даље рекао:
40"Заслепио је очи њихове и окаменио је срца њихова, да не виде очима, не разумеју срцем, не обрате се, и не излечим их".
41Ово је рекао Исаија, што је видео славу његову и говорио о њему.
42Ипак су и од старешина многи поверовали у њега, али због фарисеја нису признавали јавно, да их не би истерали из синагоге.
43Милија им је била слава људска, него слава Божја.
44А Исус повика и рече: Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао;
45и ко види мене, види онога који ме је послао.
46Ја сам као светлост дошао на свет, да ниједан који верује у мене, не остане у мраку.
47Ко чује моје речи и не послуша их, ја му нећу судити; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48Ко мене презире и не прима речи мојих, има свога судију. Реч коју сам говорио, она ће му судити у последњи дан.
49Јер ја нисам од себе говорио, него Отац који ме је послао, он ми је дао заповест шта ћу рећи и шта ћу говорити.
50И знам да је заповест његова живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим тако како ми је рекао Отац.