John 12
1 Шест дана пре пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус подигао из мртвих.
2 Онде му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом.
3 Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза ноге Исусове и убриса косом својом ноге његове. И кућа се напуни мириса од мира.
4 А Јуда Искариотски, један од ученика његових, који га је требао издати, рече:
5 Зашто се ово миро није продало за триста динара и (новац) дао сиромасима?
6 Али ово није рекао што се старао за сиромахе, него што је био лупеж, носио је касу и узимао је што се метало у њу.
7 А Исус рече: Остави је, нека сачува то за дан мога погреба.
8 Сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
9 И дознаше многи Јудеји да је онде, и дођоше не само Исуса ради, него да виде и Лазара кога је подигао из мртвих.
10 А првосвештеници одлучише да и Лазара убију,
11 јер су многи Јудеји због њега одлазили и веровали у Исуса.
12 Кад је сутрадан многи народ који је дошао на празник, чуо да Исус иде у Јерусалим,
13 узеше гране од палама, изиђоше му на сусрет и викаху: Осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!
14 А Исус нађе магаре и уседе на њега, као што је написано:
15 "Не бој се, кћери Сионова: Ево, цар твој иде седећи на магарету".
16 Ово његови ученици испрва нису разумели; али кад се Исус прославио, онда су се сетили да је ово било написано за њега и да су му то учинили.
17 А народ који је био с њим кад је Лазара изазвао из гроба и подигао га из мртвих, сведочио је.
18 Зато му је народ и изишао на сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо.
19 А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не можете, ето, цео свет оде за њим!
20 А беху и неки незнабошци међу онима који су одлазили горе да се о празнику помоле Богу.
21 Ови приступише Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, и мољаху га: Господине, ми би да видимо Исуса.
22 Филип оде и каза Андрији; Андрија и Филип одоше и казаше Исусу.
23 А Исус им одговори: Дошао је час да се прослави Син човечји.
24 Заиста, заиста, кажем вам: Ако зрно пшенично не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, много рода роди.
25 Ко љуби живот свој, изгубиће га, а ко мрзи на живот свој на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.
26 Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће бити и слуга мој. Ко мени служи, тога ће Отац поштовати.
27 Сад стрепи душа моја, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа? Али за то дођох на овај час.
28 Оче, прослави име своје! Тада дође глас с неба: Прославио сам га и опет ћу га прославити.
29 А народ који је ту стајао и чуо (то), говораше: Гром је загрмио. Други говораху: Анђео му је говорио.
30 А Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради, него вас ради.
31 Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље.
32 А ја ћу, кад будем подигнут од земље, све привући к себи.
33 Ово је рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.
34 А народ му одговори: Ми смо чули из закона да Месија остаје вечно - па како ти говориш да се Син човечји мора подићи? Ко је тај Син човечји?
35 А Исус им рече: Још је мало времена светлост с вама. Ходите док имате светлост, да вас не обузме тама. Ко по тами ходи, не зна куда иде.
36 Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости. Ово рече Исус, и отиде и сакри се од њих.
37 Али, иако је он толика чудеса учинио пред њима, ипак нису веровали у њега,
38 да се испуни реч пророка Исаије коју је рекао: "Господе, ко верује речима нашим, и рука Господња коме се откри?"
39 Зато нису могли веровати, што је Исаија даље рекао:
40 "Заслепио је очи њихове и окаменио је срца њихова, да не виде очима, не разумеју срцем, не обрате се, и не излечим их".
41 Ово је рекао Исаија, што је видео славу његову и говорио о њему.
42 Ипак су и од старешина многи поверовали у њега, али због фарисеја нису признавали јавно, да их не би истерали из синагоге.
43 Милија им је била слава људска, него слава Божја.
44 А Исус повика и рече: Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао;
45 и ко види мене, види онога који ме је послао.
46 Ја сам као светлост дошао на свет, да ниједан који верује у мене, не остане у мраку.
47 Ко чује моје речи и не послуша их, ја му нећу судити; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48 Ко мене презире и не прима речи мојих, има свога судију. Реч коју сам говорио, она ће му судити у последњи дан.
49 Јер ја нисам од себе говорио, него Отац који ме је послао, он ми је дао заповест шта ћу рећи и шта ћу говорити.
50 И знам да је заповест његова живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим тако како ми је рекао Отац.