John 13
1 А пред празник пасхе, кад је Исус знао да је дошао његов час да пређе из овога света к Оцу, како је љубио своје на овоме свету, љубио их је највећом љубављу.
2 И приликом једне вечере, кад је ђаво већ био метнуо у срце Јуди Симонову, Искариотскоме, да га изда,
3 иако је знао да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изишао и да к Богу иде,
4 устаде од вечере, скиде горњу хаљину, узе убрус и опаса се њиме
5 затим усу воде у умиваоницу и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим је био опасан.
6 Тако дође к Симону Петру. Овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш?
7 А Исус одговори и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети.
8 Рече му Петар: Никад нећеш ти опрати мојих ногу! А Исус му одговори: Ако те не оперем, не можеш бити са мном.
9 Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу!
10 Рече му Исус: Окупаноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист. И ви сте чисти, али не сви.
11 Знао је, наиме, издајника свога. Зато је рекао: Нисте сви чисти.
12 А кад им опра ноге и узе горњу хаљину своју и опет леже за трпезу, рече им: Знате ли шта сам вам учинио?
13 Ви ме зовете учитељем и Господом, и право велите: јер јесам.
14 Кад, дакле, ја, Господ и учитељ, опрах вама ноге, и ви сте дужни један другоме прати ноге.
15 Јер вам дадох пример, да и ви тако чините као што ја чиних вама.
16 Заиста, заиста, кажем вам: Није слуга већи од господара свога, нити је посланик већи од онога који га је послао.
17 Кад ово знате - благо вама ако тако (и) чините!
18 Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао. Него да се испуни писмо: "Који једе мој хлеб, подиже на ме пету своју".
19 Већ сад вам кажем, пре него што се збуде, да, кад се збуде, верујете да сам ја.
20 Заиста, заиста, кажем вам: Ко прима онога кога пошљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који ме је послао.
21 А кад Исус ово рече, згрози се у души и посведочи: Заиста, заиста, кажем вам: Један од вас издаће ме.
22 А ученици се згледаху међу собом, не знајући за кога говори.
23 А један од ученика, његових, кога је Исус љубио, лежаше на прсима Исусовим.
24 Намагну на овога Симон Петар и рече му: Кажи ко је тај за кога говори.
25 А овај се наслони на прса Исусова и рече му: Господе, ко је тај?
26 А Исус одговори: Онај је коме ја умочим залогај и дам му. И умочи залогај, узе га и даде Јуди, сину Симона Искариотског.
27 И по залогају, тада уђе у њега сотона. А Исус му рече: Што мислиш чинити, чини брже!
28 Али нико од оних што беху за трпезом, није разумео зашто му је ово рекао.
29 Како је у Јуде била каса, мишљаху неки да му Исус каже: Купи што нам треба за празник, или да да што сиромашнима.
30 А кад онај узе залогај, одмах изиђе. А била је ноћ.
31 Кад је он изишао, рече Исус: Сад се прославио Син човечји, и Бог се прославио у њему.
32 Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.
33 Децо, још сам мало с вама. Тражићете ме, и као што рекох Јудејима: Куда ја идем, ви не можете доћи, тако сад кажем и вама.
34 Нову вам заповест дајем: да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35 По том ће сви познати да сте моји ученици, ако узимате љубави међу собом.
36 Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? А Исус одговори: Куда ја идем, сад не можеш ићи за мном, али после ћеш ићи за мном.
37 А Петар му рече: Господе, зашто не могу сад ићи за тообм? Живот ћу свој дати за тебе!
38 А Исус одговори: Живот ћеш свој дати за мене? Заиста, заиста, кажем ти: Неће петао запевати док ме се трипут не одречеш!