Luke 15
1 И приближаваху се к њему сви цариници и грешници да га чују.
2 А фарисеји и књижевници гунђаху: Овај прима грешнике и једе с њима.
3 Тада им каза ову причу:
4 Који од вас, кад има сто оваца, па изгуби једну од њих, неће оставити деведесет и девет у пустињи и ићи за изгубљеном док је не нађе?
5 И кад је нађе, узеће је на раме своје радујући се,
6 и кад дође кући, сазваће приајтеље и суседе и казаће им: Радујте се са мном, јер нађох своју изгубљену овцу.
7 Кажем вам: Тако ће на небу бити већа радост за једног грешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8 Или која жена, кад има десет драхми, па изгуби једну драхму, неће запалити жишка, почистити куће и тражити добро док је не нађе?
9 И кад је нађе, сазваће пријатељице и суседе и рећи ће: Радујте се са мном, јер нађох драхму што сам је изгубила.
10 Тако се, кажем вам, радују анђели Божји кад се један грешик покаје.
11 И рече: Један човек имао је два сина.
12 И млађи од њих рече оцу: Оче, дај ми мој део од имања. И он им подели имање.
13 И после неколико дана покупи млађи син све, отиде у далеку земљу и профућка онде своје имање живећи беспутно.
14 А кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15 И отиде и приби се код једног грађанина оне земље; и овај га посла у поље своје да чува свиње.
16 И желео је да напуни свој трбух рошчићима што их јеђаху свиње, и нико му их не даваше.
17 Тада дође к себи и рече: Колико најамника у оца мога имају хлеба и сувише, а ја овде умирем од глади!
18 Устаћу и идем оцу своме, па ћу му рећи: Оче, згрешио сам небу и теби;
19 више нисам достојан да се назовем син твој, прими ме као једнога од својих најамника.
20 И устаде и врати се оцу своме. Кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се; па потрча, загрли га и пољуби га.
21 А син му рече. Оче, згрешио сам небу и теби; више нисам достојан да се назовем син твој.
22 А отац рече слугама својим: Донесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, подајте му прстен на руку и обућу на ноге,
23 и доведите угојено теле, закољите га - па да једемо и да се веселимо,
24 јер овај мој син беше мртав, и оживе, беше изгубљен, и нађе се. И стадоше се веселити.
25 А његов старији син беше у пољу.. И кад се, долазећи, приближи кући, чу свирку и играње.
26 И дозва једнога од слугу и запита шта је то.
27 А овај му рече: твој брат дође, и отац твој закла угојено теле, што му се здрав вратио.
28 А он се расрди и не хтеде унутра. А отац његов изиђе и мољаше га.
29 А он одговори оцу: Ето те служим толико година и никад не преступих твоје заповести; али мени никад ниси дао јарета да бих се провеселио са својим пријатељима.
30 А кад дође овај твој син који ти је имање расуо с блудницама, заклао си му угојено теле.
31 А он му рече: Дете, ти си свагда са мном, и све моје твоје је.
32 Али се требало веселити и радовати, јер овај твој брат мртав беше, и оживе, и изгубљен беше, и нађе се.