1И кад једне суботе дође у кућу једног старешине фарисејског да једе, они мотраху на њега.
2И, гле, беше пред њим некакав човек који је патио од водене болести.
3И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: Је ли слободно у суботу лечити или није?
4А они ћутаху. И дохвати га се, излечи га и отпусти.
5А њима рече: Који од вас не би свога сина или вола, да му падне у бунар, одмах извадио и у дан суботни?
6И не могоше му одговорити на то.
7А гостима каза причу, јер опази како избираху прочеља, и рече им:
8Кад те ко позове на свадбу, немој се наместити у прочеље, да не буде међу гостима ко угледнији од тебе,
9и дође онај који је позвао тебе и њега и каже ти: Подај овоме место! И онда ћеш са стидом заузети последње место.
10Него, кад те ко позове, иди и заузми последње место, да ти, кад дође онај који те је позвао, каже: Пријатељу, помакни се више! Тада ће ти бити част пред свима онима који су с тобом за трпезом.
11Јер сваки који се подиже, понизиће се, и који се понижује, подигнуће се.
12А рече и ономе што га је позвао: Кад дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеља својих, ни браће своје, ни рођака својих, ни богатих суседа, да не би и они тебе позвали и врати ти се.
13Него, кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе -
14па ће ти благо бити, јер ти они не могу вратити. Али ће ти се вратити о ускрсу праведних.
15А кад то чу један од гостију, рече му: Благо ономе који једе у царству Божјем!
16А он му рече: Један човек зготови велику вечеру и позва многе.
17А кад би време вечери, посла слугу свога да каже позванима: Хајдете, све је већ готово!
18И почеше се сви сложно изговарати. Први му рече: Купио сам њиву, и морам изићи да је видим. Молим те, изговори ме!
19Други рече: Купио сам пет јармова волова, и идем да их огледам. Молим те, изговори ме!
20Трећи рече: Оженио сам се, и зато не могу доћи.
21И слуга дође и каза ово господару своме. Тада се домаћин расрди и рече слузи своме: Изиђи брзо на путеве и улице градске, и доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме!
22А слуга рече: Господару, учинио сам како си заповедио, и још има места.
23И рече господар слузи: Изиђи на друмове и до плотова, па их натерај да дођу, да ми се напуни кућа.
24Кажем вам: Ниједан од оних позваних људи неће окусити моје вечере!
25А иђаше с њиме много народа, и обазре се и рече им:
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на оца свога, на матер, на жену, на децу, на браћу, на сестре, па и на живот свој, не може бити мој ученик.
27Ко не носи крста свога и не иде за мном, не може бити мој ученик.
28Јер који од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво да сести и прорачунати шта ће га стати, (да види) има ли да може довршити?
29Да не би, кад постави темељ и не узмогне довршити, сви који би то видели, стали му се ругати
30и говорити. Овај човек поче зидати, и не може да доврши!
31Или који цар, кад иде с војском да се побије с другим царем, неће прво сести и посаветовати се може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?
32Ако ли не може, послаће посланике док је онај још далеко и молиће да се помире.
33Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.
34Добра је со; али ако и со обљутави, чим ће се поправити?
35Нити је за земљу нити за ђубре: бацају је напоље. Ко има уши да чује, нека чује!