Luke 13
1 Баш у то време дођоше неки и казаше му за Галилејце чију је крв Пилат помешао с њиховим жртвама.
2 И одговори им: Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, зато што тако пострадаше?
3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4 Или оних осамнаест на које паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свих Јерусалимљана?
5 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6 А каза ову причу: Један човек имађаше смокву усађену у своме винограду. И дође да тражи рода на њој, али не нађе.
7 Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, али не налазим. Посеци је! Зашто да још слаби и земљу?
8 А он му одговори: Господару, остави је још за ову годину; окопаћу око ње и нађубрићу,
9 па ће, може бити, родити. А ако не, посећи ћеш је.
10 Једном учаше у једној синагоги у суботу.
11 И, гле, беше онде жена коју је (зли) дух мучио болешћу већ осамнаест година; беше згрчена и не могаше се никако исправити.
12 Кад је Исус виде, дозва је и рече јој: Жено, опроштена си од своје болести.
13 И метну на њу руке, и одмах се исправи и слављаше Бога.
14 А старешина од синагоге срђаше се што Исус излечи у суботу, и рече народу: Шест је дана у које треба радити; у те, дакле, долазите и лечите се, а не у суботни дан.
15 А Господ му одговори и рече: Претворице, зар не дреши сваки од вас у суботу свога вола или магарца од јасала и води га да га напоји?
16 А ову кћер Аврамову, коју сотона свеза ево већ осамнеста година, не требаше ли одрешити из ове свезе у дан суботни?
17 И кад то рече, стиђаху се сви његови противници, а сав народ радоваше се за сва његова славна дела.
18 Тада рече: Какво је царство Божје и какво ћу казати да је?
19 Оно као зрно горушично које човек узе и баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице се небеске настанише на гранама његовим.
20 И опет рече: Какво ћу казати да је царство Божје?
21 Оно је као квасац који жена узе и метну у три сата брашна, док све не ускисну.
22 И пролажаше кроз градове и села, учећи и путујући у Јерусалим.
23 А неко му рече: Господе, је ли мало оних који ће се спасти? А он им рече:
24 Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи.
25 Кад домаћин устане и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, отвори нам, он ће вам одговорити: Не знам вас откуда сте!
26 Тда ћете стати говорити: Та јели смо и пили пред тобом, и по нашим си улицама учио!
27 А он ће рећи: Кажем вам, да не знам откуда сте. Одступите од мене сви злочинци!
28 Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Аврама, Исака и Јакова и све пророке у царству Божјем, а себе напоље истеране.
29 И доћи ће од истока и запада, севера и југа, и лежаће за трпезом у царству Божјем.
30 И, гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи!
31 Баш у тај час приступише неки фарисеји и рекоше му: Иди и удаљи се одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32 И рече им: Идите и кажите тој лисици: Ето, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећи дан ћу свршити.
33 Али данас, сутра и прекосутра морам путовати, јер не може пророк погинути изван Јерусалима.
34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем, послане к теби - колико пута хтедох да скупим децу твоју као квочка пилиће своје под крила, и не хтедосте!
35 Ето, оставља вам се дом ваш. Кажем вам. Нећете ме видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње!