1Баш у то време дођоше неки и казаше му за Галилејце чију је крв Пилат помешао с њиховим жртвама.
2И одговори им: Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, зато што тако пострадаше?
3Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4Или оних осамнаест на које паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свих Јерусалимљана?
5Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6А каза ову причу: Један човек имађаше смокву усађену у своме винограду. И дође да тражи рода на њој, али не нађе.
7Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, али не налазим. Посеци је! Зашто да још слаби и земљу?
8А он му одговори: Господару, остави је још за ову годину; окопаћу око ње и нађубрићу,
9па ће, може бити, родити. А ако не, посећи ћеш је.
10Једном учаше у једној синагоги у суботу.
11И, гле, беше онде жена коју је (зли) дух мучио болешћу већ осамнаест година; беше згрчена и не могаше се никако исправити.
12Кад је Исус виде, дозва је и рече јој: Жено, опроштена си од своје болести.
13И метну на њу руке, и одмах се исправи и слављаше Бога.
14А старешина од синагоге срђаше се што Исус излечи у суботу, и рече народу: Шест је дана у које треба радити; у те, дакле, долазите и лечите се, а не у суботни дан.
15А Господ му одговори и рече: Претворице, зар не дреши сваки од вас у суботу свога вола или магарца од јасала и води га да га напоји?
16А ову кћер Аврамову, коју сотона свеза ево већ осамнеста година, не требаше ли одрешити из ове свезе у дан суботни?
17И кад то рече, стиђаху се сви његови противници, а сав народ радоваше се за сва његова славна дела.
18Тада рече: Какво је царство Божје и какво ћу казати да је?
19Оно као зрно горушично које човек узе и баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице се небеске настанише на гранама његовим.
20И опет рече: Какво ћу казати да је царство Божје?
21Оно је као квасац који жена узе и метну у три сата брашна, док све не ускисну.
22И пролажаше кроз градове и села, учећи и путујући у Јерусалим.
23А неко му рече: Господе, је ли мало оних који ће се спасти? А он им рече:
24Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи.
25Кад домаћин устане и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, отвори нам, он ће вам одговорити: Не знам вас откуда сте!
26Тда ћете стати говорити: Та јели смо и пили пред тобом, и по нашим си улицама учио!
27А он ће рећи: Кажем вам, да не знам откуда сте. Одступите од мене сви злочинци!
28Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Аврама, Исака и Јакова и све пророке у царству Божјем, а себе напоље истеране.
29И доћи ће од истока и запада, севера и југа, и лежаће за трпезом у царству Божјем.
30И, гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи!
31Баш у тај час приступише неки фарисеји и рекоше му: Иди и удаљи се одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32И рече им: Идите и кажите тој лисици: Ето, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећи дан ћу свршити.
33Али данас, сутра и прекосутра морам путовати, јер не може пророк погинути изван Јерусалима.
34Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем, послане к теби - колико пута хтедох да скупим децу твоју као квочка пилиће своје под крила, и не хтедосте!
35Ето, оставља вам се дом ваш. Кажем вам. Нећете ме видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње!