1А говораше и ученицима: Беше један богат човек који је имао управитеља. Овога окривише код њега да расипа његово имање.
2Тада га дозва и рече му: Шта то чујем за тебе? Дај рачуна о своме управљању, јер не можеш више бити управитељ.
3А управитељ рече у себи: Шта да чиним, јер господар мој узима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се.
4Знам шта ћу чинити, да би ме, кад будем уклоњен с управе, примили у куће своје.
5И дозва редом дужнике свога господара и рече првоме. Колико си дужан моме господару?
6А овај рече. Сто вати уља. И рече му: узми своју обвезницу, па седи и напиши брзо педесет.
7Потом рече другоме: А ти колико си дужан? А овај рече: Сто корова пшенице. Рече му: Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.
8И похвали господар неправеднога управитеља што мудро учини: јер су деца овога света мудрија према своме роду него ли деца светлости.
9Па и ја вам кажем: Начините себи пријатеља неправедним богатством, да би вас, кад га нестане, примили у вечне колибе.
10Ко је веран у најмањем, веран је и у многом, а ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у многм.
11Ако, дакле, у неправедном богатству нисте били верни, ко ће вам поверити право (богатство)?
12И ако у туђем нисте били верни, ко ће вам дати ваше?
13Ниједан слуга не може служити два господара; јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити, или ће се једног држати, а другог презирати. Не можете служити Богу и мамони.
14А све ово слушаху и фарисеји, који су били среброљупци, и ругаху му се.
15А он им рече: Ви сте они који се градите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша. Јер што је људима високо, то је Богу мрско.
16Закон и пороци су до Јована; отада се царство Божје проповеда и сваки наваљује да уђе у њега.
17Али је лакше небу и земљи проћи него ли једној цртици из закона пропасти.
18Сваки који отпуша своју жену и узима другу, чини прељубу; и који се жени отпуштеницом, чини прељубу.
19А беше неки богат човек који се облачио у скерлет и у скупоцено платно и сјајно се веселио сваки дан.
20А сиромашак неки, по имену Лазар, лежао је пред вратима његовим гнојав
21и желео је да се насити само оним што је падало с трпезе богатога. А још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22И умре сиромашак, и анђели га однесоше у наручје Аврамово. А умре и богати, и сахранише га.
23И у аду, кад је био у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Аврама и Лазара у његову наручју.
24И повика: Оче Авраме, смилуј се на мене и пошљи Лазара да умочи у воду врх од прста свога и да ми расхлади језик, јер се мучим у овом пламену.
25А Аврам рече: Синко, сети се да си примио своја добра у своме животу, а Лазар опет зла, сад се он овде теши, а ти се мучиш.
26А преко свега тога постављена је између нас и вас велика провалија, да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, а ни они отуда к нама да прелазе.
27Тада рече: Молим те, дакле, оче, да га пошљеш у кућу оца мога,
28јер имам петоро браће, да их добро посаветује, да не би и они дошли на ово место мучења.
29А Аврам рече: Имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30А он рече: Не, оче Авраме, него ако им дође ко из мртвих, покајаће се.
31А он му рече: Ако не слушају Мојсија и пророка, неће послушати да ко и из мртвих устане.