1И рече ученицима својим: Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе с кога долазе!
2Боље би му било да се жрвањ обеси о врат његов и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих!
3Чувајте се! Ако згреши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му.
4И ако ти седам пута на дан згреши и седам пута дође к теби и каже: Кајем се, опрости му.
5И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере!
6А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
7Који ће од вас, кад има слугу који оре или чува стадо, овоме, кад дође из поља, рећи: Ходи брзо, лези за трпезу?
8Неће ли му зар рећи: Спреми ми да вечерам, запрегни се и служи ми док једем и пијем, па онда ти једи и пиј?
9Хоће ли захвалити слузи што је учинио што му је заповеђено?
10Тако и ви: Кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге; учинили смо што смо дужни били учинити.
11И кад је ишао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје.
12И кад је улазио у једно село, сретоше га десет губавих људи, који сташе издалека,
13подигоше глас и викнуше: Исусе, учитељу, смилуј се на нас!
14И кад их виде, рече им: Идите и покажите се свештеницима! И кад иђаху, очистише се.
15А један од њих, кад виде да се излечи, поврати се хвалећи Бога из гласа,
16паде ничице пред ноге његове и захвали му - и то беше Самарјанин!
17А Исус одговори: Зар се не очистише десеторица - Па где су деветорица -
18Зар се не нађе међу њима ниједан да се врати да захвали Богу, него само овај туђин?
19И рече му: Устани и иди; вера твоја ти је помогла.
20А кад га фарисеји упиташе кад ће доћи царство Божје, одговори им и рече: Царство Божје неће доћи тако да ће се то видети;
21нити ће се казати: Ево га овде! или: Онде је! Јер, гле, царство је Божје међу вама!
22А ученицима рече: Доћи ће дани кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечјега, и нећете га видети.
23И рећи ће вам: Ено га онде, ево га овде! Не идите онамо и не трчите за њима!
24Јер као што муња, кад севне, светли од једнога краја под небом до другога, тако ће бити Син човечји у свој дан.
25Али му прво ваља много пострадати и одбачену бити од рода овога.
26И како је било у дане Нојеве, тако ће бити и у дане Сина човечјег:
27јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
28Тако (ће бити) као што је било у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
29а у дан кад Лот изиђе из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
30Исто тако ће бити у онај дан кад се јави Син човечји.
31У тај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај који се деси у пољу, нека се не враћа натраг.
32Сетите се жене Лотове!
33Који пође да сачува живот свој, изгубиће га, а који га изгуби, сачуваће га.
34Кажем вам: Те ноћи биће два на једном одру, један ће се узети, а други оставити.
35Две ће млети заједно, једна ће се узети, а друга оставити.
36...
37И одговорише му: Где, Господе? А он им рече: Где је лешина, онамо ће се скупити и лешинари.