1Зато оставимо почетак Христове науке и подигнимо се до савршенства, и не постављајмо опет темеља одустајањем од мртвих дела, вером у Бога,
2науком о крштењу, метањем руку, ускрсом мртвих и судом вечним.
3И то ћемо учинити, ако Бог да.
4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дара небескога, примили Духа светога,
5окусили добре речи Божје и силе будућег света,
6па онда (ипак) отпали, опет обновити за покајање, јер они на своју пропаст распињу и срамоте Сина Божјег.
7Јер земља која пије кишу што често на њу пада и рађа корисно поврће онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога;
8а која рађа трње и чкаљ, не ваља и није далеко од клетве, чији је крај: у огањ!
9Али за вас смо, мили, сигурни да сте бољи и да сте на путу спасења, иако овако говоримо.
10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и љубав коју сте показали према имену његову, послуживши и (још увек) служећи светим.
11Али желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност за пуну наду до краја,
12да не будете лени, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећања.
13Кад, наиме, Бог обећа Авраму, не имајући никога већега да се њиме закуне, закле се собом
14и рече. "Заиста ћу те благословити и умножити".
15И тако је стрпљиво чекао и добио је обећање.
16Јер се људи куну већим, и заклетвом потврђују речено и ућуткују свако противно тврђење.
17Зато и Бог, кад хтеде наследницима обећања боље да покаже тврђу воље своје, употреби заклетву,
18да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали сигурну утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која је пред нама.
19Њу имамо као тврдо и поуздано сидро душе, које улази и за завесу,
20куда напред уђе за нас Исус, поставши, слично Мелхиседеку, првосвештеник вечни.