1Јер сваки првосвештеник који се из људи узима, поставља се да буде посредник између људи и Бога, да приноси даре и жртве за грехе,
2као човек који може бити благ према онима који греше и залазе, јер је и сам под слабошћу,
3и због ње мора како за народ тако и за самога себе да приноси жртве за грехе.
4И нико не присваја сам себи ове части, него, као и Арон, позван од Бога.
5Тако и Христос не прослави сам себе да буде првосвештеник, него онај који му рече: "Ти си Син мој, ја сам те данас родио",
6као што и на другом месту говори: "Ти си свештеник вечни, као што је Мелхиседек".
7Он за свога земаљског живота с великом виком и са сузама принесе молитве и мољења к ономе који га је могао избавити од смрти, и би услишен за побожност своју.
8Иако је био Син, од онога што је претрпео научи се послушности,
9и, савршивши се, постаде свима који га слушају узрок спасења вечнога,
10назван од Бога "првосвештеник као што је Мелхиседек".
11О томе бисмо имали много говорити, али би било тешко протумачити, јер сте постали наглуви.
12Јер ви који би требали да сте учитељи по времену, опет требате да вас ко учи прве почетке речи Божјих, и опет требате млека, а не тврде хране.
13Јер који се год храни млеком, не разуме речи о праведности, јер је дете.
14А тврда је храна за савршене, чија су чула дугим учењем обучена за разликовање добра и зла