1Бојмо се, дакле, да се који од вас, док је још остављено обећање да се уђе у мир његов, не учини да је одоцнио.
2Јер смо и ми чули радостан глас, као и они; али онима не поможе реч што су је чули, јер је они који су је чу ли, нису спојили с вером.
3Јер у мир улазимо ми који верујемо, као што је рекао: "Као што се заклех у гневу свом: Неће ући у мир мој!" иако су дела од постања света готова била.
4Јер је негде за седми дан рекао овако: "И почину Бог у седми дан од свих дела својих";
5а на овом месту опет: "Неће ући у мир мој!"
6Како, дакле, неки имају да уђу у њега, а они који су први чули радосни глас, не уђоше због непослушности,
7то опет одређује један дан, једно "данас", кад у Давиду говори по толиком времену, као што је речено: "Данас, ако чујете глас његов, немојте да вам одрвени срце ваше".
8Јер да их је Исус (Навин) довео у мир, не би потом говорио за други дан.
9Остаје, дакле, још суботни одмор народу Божјем.
10Јер, који је ушао у мир његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11Трудимо се, дакле, да уђемо у тај мир, да нико не падне због исте непослушности.
12Јер је реч Божја жива, јака и оштрија од свакога мача оштра с обе стране, и пролази све до растављања душе и духа, зглавака и мождине, и суди жељама и мислима срдачним.
13И нема ствари непознате пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога о коме говоримо.
14Кад, дакле, имамо великог првосвештеника који је прошао небеса, Исуса, Сина Божјег, држимо се исповедања вере.
15Јер немамо првосвештеника који не би могао осећати с нашим слабостима, него који је у свачему кушан као и ми, (али) без греха.
16Приступајмо, дакле, слободно престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат кад нам затреба помоћ.